Pišući poslanicu Filibljanima, Pavle opisuje svoje iskustvo pre i posle svog obraćenja. Kaže: „Ako bilo koji čovek misli da ima nešto zbog čega bi se mogao pouzdati u telo, ja još više: obrezan osmoga dana, od roda Izraelova, od plemena Venijaminova, Jevrejin od Jevreja; što se zakona tiče farisej; što se revnosti tiče progonih Crkvu; što se pravednosti tiče koja je od zakona, bez mane.” (Filibljianima 3,4-6) IO 261.1
Posle njegovog obraćenja, njegovo svedočanstvo glasi: IO 261.2
„Da, zaista, na sve drugo gledam kao na gubitak kada se radi o savršenstvu u poznavanju Hrista Isusa, Gospoga mojega: zbog kojega pretrpeh da izgubim sve, i zaista sve smatram za trice, samo da Hrista zadobijem i da se nađem u Njemu, ne imajući svoje pravednosti, niti one koja je od zakona, već one koja dolazi verom u Hrista, pravednosti koja je od Boga verom.” (Filibljanima 3,8.9) IO 261.3
Pravednost koju je do tada smatrao tako dragocenom poslala je bezvredna u njegovim očima. Čežnja njegove duše bila je: „Da upoznam Njega, i silu uskrsnuća Njegova, i zajedništvo u Njegovim stradanjima, da postanem sličan Njemu u smrti Njegovoj; da bih na bilo koji način dostigao do uskrsnuća mrtvih. Ne kao da sam već dostigao ili da sam već savršen; nego idem za time ne bih li ga dostigao kao što je mene Hristos Isus dostigao, ali, samo ovo jedno činim, zaboravljajući ono što je iza mene, sežući se za onim što je ispred mene, žurim prema cilju, prema nagradi visokoga zvanja Božjega u Hristu Isusu.” (Filibljanima 3,10-14) IO 261.4