Preko Viklifovih spisa Jan Hus iz Češke je bio naveden da odbaci mnoge zablude romanizma i da se prihvati dela reforme. Kao i Viklif, Hus je bio plemeniti hrišćanin, obrazovan čovek i neograničeno odan istini. Njegovo pozivanje na Pismo i njegovo smelo optuživanje skandaloznog i nemoralnog života klera pobuđivali su opšti interes i hiljade su radosno prihvatile čistiju veru. To je izazvalo bes pape i prelata, sveštenika i monaha, i Hus je bio pozvan da se pojavi pred Saborom u Konstanci i da odgovori na optužbu da širi jeres. Bila mu je garantovana sloboda od progona ukazom nemačkog cara, i posle dolaska u Konstancu sam papa je obećao da mu neće biti učinjena nikakva nepravda. IO 284.3
Posle dugog suđenja, na kojemu je on ostao na strani istine, stavljen je pred izbor ili da se odrekne svojih učenja ili da bude osuđen na smrt. On je izabrao mučeničku smrt i pošto je gledao kako su njegove knjige bačene u plamen, i on sam je izgoreo na lomači. U prisutnosti okupljenih crkvenih i državnih dostojanstvenika ovaj Božji sluga je izrekao svečani i verni protest protiv pokvarenosti papinske hijerarhije. Njegovo pogubljenje, sramno kršenje najsvečanijeg javnog obećanja o zaštiti, pred celim svetom je obelodanilo podmuklu surovost Rima. Neprijatelji istine, iako to nisu ni znali, unapredili su delo koje su uzaludno pokušavali da unište. IO 284.4
Bez obzira na žestinu progonstva, smireni, vatreni, ozbiljni, strpljivi protesti protiv sveopšte pokvarenosti na području religije nastavili su da se izriču i posle Viklifove smrti. Kao i vernici iz apostolskih vremena, mnogi su spremno žrtvovali svoje zemaljske posede da bi unapredili delo Hristovog evanđelja. IO 285.1
Ozbiljni napori su bili ulagani da se ojača i proširi moć papinstva, ali, iako je papa i dalje tvrdio da je Hristov predstavnik na zemlji, život visokih dostojanstvenika Crkve je bio toliko pokvaren da je izazivao odbojnost naroda. Uz pomoć pronalaska veštine štampanja broj primeraka Biblije je postajao sve veći i mnogi njeni čitaoci su uviđali da papinske dogme nemaju potvrdu Božje Reči. IO 285.2
Kada bi jedan svedok bio prisiljen da ispusti baklju istine, drugi bi je preuzimao iz njegove ruke i ponovo je uzdizao s nezadrživom hrabrošću. Počela je borba koja će dovesti do slobode, ne samo pojedinaca i crkava, već i samih država. Preko provalije od stotinu godina ljudi su pružali ruke da se rukuju s Lolardima iz Viklifovih vremena. Pod Luterom je počela Reformacija u Nemačkoj; Kalvin je propovedao evanđelje u Francuskoj, Cvingli u Švajcarskoj. Svet se probudio iz vekovnog sna, dok su od zemlje do zemlje odjekivale čarobne reči: „Verska sloboda!” IO 285.3