Pažnja mi je ponovo bila usmerena prema Zemlji. Bezakonici su bili uništeni, i njihova mrtva tela su ležala na njenoj površini. Božji gnev u obliku sedam poslednjih zala pohodio je stanovnike Zemlje, naterujući ih da grizu jezike svoje od bola i da proklinju Boga. Lažni pastiri su predsatavljali poseban cilj Gospodnjega gneva. Njihove oči su bile duboko upale u svoje rupe i njihovi jezici u njihova usta dok su još stajali na svojim nogama. I pošto su sveti bili izbavljeni Božjim glasom, bezakoničko mnoštvo je usmerilo svoj gnev prema grešnicima oko sebe. Zemlja je naizgled bila preplavljena krvlju i mrtva tela su ležala od jednog do drugog njenog kraja. IO 353.1
Zemlja je izgledala kao zapuštena pustinja. Gradovi i sela, razdrmani zemljotresom, ležali su u ruševinama. Planine su se pokrenule sa svojih mesta, ostavljajući iza sebe prostrane udubine. Grube stene, izbačene iz mora ili istrgnute iz same zemlje, bile su razbacane po celoj njenoj površini. Veliko drveće, iščupano iz korena, ležalo je na sve strane. I to će biti dom Sotone i njegovih zlih anđela u toku sledećih hiljadu godina. Ovde će biti zatvoren da luta tamo i amo po opustošenoj površini Zemlje i da posmatra posledice svoje pobune protiv Božjeg zakona. U toku jedne hiljade godina moraće da uživa u rodovima prokletstva koje je sam prouzrokovao. IO 353.2
Ograničen samo na ovu zemlju, neće imati prednost da obilazi druge planete, da kuša i uznemirava one koji nisu pali. Za vreme tog razdoblja Sotona će preživljavati strašne patnje. Još od njegovog pada njegove zle karakteristike su bile u stalnoj upotrebi. Međutim, sada će biti lišen svoje moći i ostavljen da razmišlja o ulozi koju je igrao od vremena svoga pada i da gleda unapred s drhtanjem i užasom u svoju zastrašujuću budućnost, kada će morati da plati za sva zla koja je učinio i da bude kažnjen za sve grehe na koje je naveo ljude da ih učine. IO 353.3
Čula sam pobedonosne uzvike anđela i otkupljenih svetih koji su zvučali kao glasovi desetak hiljada muzičkih instrumenata, zato što ih Sotona više neće ni kušati ni uznemiravati, ali i zato što su stanovnici drugih svetova oslobođeni njegove prisutnosti i njegovih iskušenja. IO 354.1
Onda sam videla prestole; Isus i otkupljeni su sedeli na njima; i sveti su vladali kao carevi i sveštenici Bogu. Hristos, zajedno sa svojim narodom, sudio je mrtvim bezakonicima, upoređujući njihova dela s Knjigom pravila, Božjom Rečju, i rešavao svaki slučaj u skladu s delima koja su činili za života. Onda su bezakonicima odmerili i kaznu koju će morati da pretrpe u skladu sa svojim delima; i to je bilo zapisano pored njihovog imena u knjizi smrti. Isus i sveti su, dakle, sudili Sotoni i njegovim anđelima. Sotonina kazna je morala da bude daleko veća od kazne dosuđene onima koje je on prevario. Njegove patnje su morale da budu daleko veće od njihovih i nisu se mogle ni uporediti s njihovima. I pošto izginu svi koje je on prevario, Sotona će i dalje biti živ i stradati mnogo duže od njih. IO 354.2
Pošto je bilo završeno suđenje mrtvim bezakonicima pri kra ju razdoblja od hiljadu godina, Isus je napustio grad, a sveti i povorka anđeoske vojske posli su za Njime. Isus se spustio na veliku planinu, koja se, čim je svojom nogom stupio na nju, raspala i pretvorila u veliku ravnicu. Onda smo pogledali prema gore i ugledali veliki, prekrasni grad sa dvanaest temelja i dvanaest vrata, po tri na svakoj strani, sa po jednim anđelom na svakim vratima. Povikali smo: „Grad! Grad veliki! Silazi od Boga s nebesa!” I on se zaista spustio u svem svojem sjaju i blistavoj slavi na veliku ravnicu koju mu je Isus pripremio. IO 354.3