Kada se ova surova naredba primenjivala punom snagom rodio se Mojsije. Njegova majka ga je krila dokle god mu je mogla pružiti neku sigurnost, a onda mu je pripremila čamčić od papirusa, zalila ga smolom, tako da voda ne može ući u njega, i stavila ga u vodu pored obale. Kćerki je naredila da ostane u blizini i da pazi na njega, praveći se nezainteresovana. Devojčica je zaista budno stražarila, trudeći se da vidi šta će se dogoditi s njenim malim bratom. I anđeli su pazili da se nikakvo zlo ne dogodi bespomoćnom dečačiću, kojega je tu ostavila nežna majka, poverivši ga u iskrenoj molitvi i sa suzama Božjem staranju. IO 88.3
Ovi anđeli su usmerili korake Faraonove kćerke prema reci, upravo prema mestu na kojemu se nalazio bespomoćni mali stranac. Njemu pažnju je privukao neobični čamčić, pa je poslala jednu od svojih devojaka da ga donese. Kada je skinula poklopac sa ovog neobično načinjenog malog čamca, ugledala je lepo detence i „gle, dete je zaplakalo. I ona se sažali na njega.” Znala je da je nežna jevrejska majka preduzela ove posebne mere da sačuva život svog voljenog deteta, pa je smesta odlučila da ga uzme i usvoji. Mojsijeva sestra je odmah pristupila i zapitala: „Treba li da pođem i da ti nađem dojilju među jevrejskim ženama, koja će ga othraniti za tebe? I reče joj kćerka Faraonova: idi!” IO 88.4
Radosno je sestra potrčala majci, objavila joj prijatnu vest i žurno je povela do Faraonove kćerke, koja joj je odmah poverila dete na čuvanje i velikodušno joj platila za staranje oko vlastitog sina. Zahvalno se majka prihvatila svog srećnog, sigurnog zadatka. Verovala je da je Bog sačuvao njegov život. Verno je iskoristila dragocenu priliku da vaspita svoga sina i da ga pripremi za koristan život. Bila je mnogo stroža u njegovom poučavanju nego što je to bila prema ostaloj svojoj deci; jer je osećala da je sačuvan u životu da bi obavio neko veliko delo. Svojim vernim poučavanjem ona je u njegov mladi um usadila strah Božji i ljubav prema istinoljubivosti i pravednosti. IO 89.1
Ona se nije zaustavila na tome u svojim naporima, već se ozbiljno molila Bogu da njen sin bude sačuvan od svakog pokvarenog uticaja. Naučila ga je da se klanja Bogu u da mu se moli, jedinome živome Bogu, jer ga samo On može čuti i samo mu On može pomoći u svakoj nevolji. Trudila se da u njegov um ureže svest o grešnosti idolopoklonstva. Znala je da će uskoro biti odvojen od njenog uticaja i predan svojoj novoj carskoj majci, da će biti okružen uticajima koji će pokušavati da u njemu probude neverovanje u postojanje Stvoritelja neba i zemlje. IO 89.2
Pouke koje je primio od svojih roditelja trebalo je da ojačaju jegov um, da mu pomognu da se ne uzdigne, da se ne pokvari i ne uzoholi usred sjaja i raskoši dvorskog života. Njegov um je ostao čist, a srce puno razumevanja, nikada nije zaboravio pobožne uspomene iz svoje mladosti. Majka ga je držala dok je god mogla, ali je bila primorana da se odvoji od njega kada mu je bilo oko dvanaest godina, i kada je postao sin kćeri Faraonove. IO 89.3
Tako je Sotona bio pobeđen. Navodeći Faraona da pobije svu mušku novorođenčad, nadao se da će osujetiti Božje namere i tako uništiti i onoga kojega je Bog teo da podigne da izbavi Njegov narod. Međutim, upravo je naredba da se pobiju jevrejska novorođenčad postrale sredstvo kojim se Bog poslužio da uvede Mojsija u carsku porodicu, u kojoj je imao prednost da stekne obrazovanje i da se savršeno osposovi da izvede narod iz Egipta. IO 90.1
Faraon se nadao da će svoga usvojenoga unuka postaviti na presto. Obrazovao ga je da postane zapovednik egipatske vojske i da je vodi u bitku. Mojsije je bio veoma omiljen u egiparskim vojnim krugovima i poštovan, jer je vodio ratove nadmoćnom veštinom i mudrošću. „I nauči se Mojsije svoj mudrosti Egipćana, i bi silan u rečima i u delima.” Egipćani su Mojsija cenili kao uzuzetnu ličnost. IO 90.2