I uđe Mojsije u šator od sastanka da razgovara s Bogom. „I reče Gospod Mojsiju: koliko će me dugo izazivati ovaj narod? I koliko će još potrajati dok mi ne poveruju, uprkos svim znacima koje sam pokazao među njima? Udariću ih bolešću, i oduzeću im nasledstvo, a od tebe ću stvoriti narod veći i moćniji od njih. A Mojsije reče Gospodu: onda će to čuti Egipćani (jer si izveo taj narod svojom moćnom rukom iz Egipta) i oni će kazati stanovnicima ove zemlje, jer su čuli da si Ti Gospod u tom narodu, da su te videli licem u lice, i da je oblak Tvoj stajao nad njima, i da si Ti išao pred njima, danju u stubu od oblaka, i u stubu od ognja noću. I zato sada, ako budeš pobio sav taj narod do poslednjega čoveka, svi će narodi koji su čuli glas o Tebi kazati, govoreći: zato što Gospod nije bio u stanju da uvede taj narod u zemlju koju im je obećao, zato ih je pobio u pustinji!” IO 134.3
Mojsije je ponovo odbio da dozvoli da Izrael bude uništen i da on njega postane narod moćniji od Izraela. Ovaj omiljeni Božji sluga je time pokazao da voli Izrael, da revnuje za slavu svoga Stvoritelja i za čast svoga naroda: Kao što si opraštao na rodu ovome od Egipta sve do sada, bio si strpljiv i milostiv sve do sada ovom nezahvalnom narodu; koliko god da su nedostojni bili, Tvoja milost je ostajala ista. On se moli: Zar ih nećeš, onda, poštedeti još ovaj put, i dodati još jedan novi primer božanskog strpljenja mnogima koje si već dao? IO 135.1
„I reče Gospod, oprostih im po reči tvojoj, i tako ja bio živ, ispuniće se sva Zemlja slave Gospodnje! Zato što nijedan od svih tih ljudi koji videše slavu moju, i čudesa moja, koja sam učinio u Egiptu i u pustinji, i koji su me kušali do sada već deset puta i nisu slušali glas moj, sigurno neće ugledati zemlju koju sam obećao ocima njihovim, niti će je videti ijedan od onih koji su me izazivali; ali moj sluga Halev, zato što je u njemu drugi duh, i zato što se sasvim držao puta mojega, njega ću dovesti u zemlju u koju je išao, i potomstvo njegovo će je imati.” IO 135.2