Posle krštenja na Jordanu, duh je poveo Isusa u pustinju da ga đavo kuša. Sveti Duh ga je pripremio za taj posebni trenutak surovog kušanja. Četrdeset dana je bio izložen Sotoninom kušanju, i za celo to vreme nije ništa jeo. Sve oko Njega je izgledalo odbojno da bi njegova ljudska priroda bila navedena da ustukne. Bio je s divljim zverima, i sa đavolom, na pustom, usamljenom mestu. Božji Sin je bio bled i izmučen od posta i patnji. Međutim, Njegov put je već bio obeležen i On je morao da obavi delo radi kojega je došao. IO 166.2
Sotona je iskoristio patnje Božjega Sina da ga izloži mnogostrukim kušanjima, nadajući se da će uspeti da postigne pobedu nad Njime zahvaljujući tome što se Isus ponizio i postao čovek. Sotona se pojavio s kušanjem: „Ako si Božji Sin, zapovedi da se ovo kamenje pretvori u hleb!” Kušao je Isusa da se udostoji da mu pruži dokaz svoga mesijanstva pokazujući svoju božansku moć. Isus je blago odgovorio: „Pisano je da čovek neće živeti samo od hleba, već od svake reči Božje!” (Luka 4,3.4) IO 166.3
Sotona je pokušavao da se upusti u raspravu sa Isusom oko toga da li je On zaista Božji Sin. Pozivao se na Njegovo iscrpljeno, napaćeno stanje i hvalisavo tvrdio da je jači od Njega. Međutim, reči izgovorene sa Neba: „Ti si moj voljeni Sin, Ti si mi po volji!” (Luka 3,22) bile su dovoljne da održe Isusa u svim Njegovim kušanjima. Videla sam da Isus nije morao da učini ništa da bi osvedočio Sotonu u svoju moć ili da je zaista Spasitelj sveta. Sotona je imao dovoljno dokaza o uzvišenom položaju i vlasti Božjega Sina. Njegova nespremnost da se potčini Hristovoj vlasti isključila ga je s Neba. IO 166.4
Da bi pokazao svoju moć, Sotona je odveo Isusa u Jerusalim i postavio ga na vrh hrama. Tu ga je kušao da pruži dokaz da je Božji Sin time što će se baciti u dubinu sa te vrtoglave visine. Sotona se poslužio nadahnutim rečima: „Jer stoji napisano, da će anđelima svojim poveriti dužnost da te čuvaju da kako ne zapneš za kamen nogom svojom!” Odgovarajući, Isus mu je rekao: „Rečeno je, ne kušaj Gospoda Boga svojega!” (Luka 4,10-12) Sotona je želeo da navede Isusa da stavi na probu milost svoga Oca i da uzloži svoj život pre nego što obavi svoju misiju. Nadao se da će tako propasti plan spasenja; međutim, plan je bio suviše čvrsto postavljen da bi ga Sotona mogao narušiti ili osujetiti. IO 167.1
Hristos je primer svim hrišćanima. Kada se nađu u kušanju, ili su njihova prava osporena, treba da to strpljivo podnesu. Ne treba da misle da imaju pravo da pozovu Gospoda da pokaže svoju moć da bi postigli pobedu nad svojim neprijateljima, ukoliko Bog ne bi time bio neposredno proslavljen i uzdignut. Da se Isus bacio s vrha hrama, ne bi time proslavio svoga Oca, jer niko ne bi video taj događaj osim Sotone i Božjih anđela. I zaista bi značilo kušati Gospoda kada bi se od Njega tražilo da svoju moć pokaže svom najogorčenijem neprijatelju. To bi značilo ponitiziti se pred onim kojega je Isus došao da pobedi. IO 167.2
„I đavo, odvedavši ga na visoku planinu, pokaza mu sva carstva sveta za tren oka. I reče mu đavo: svu silu ovu daću tebi i svu slavu njihovu, jer je meni predana; i kome hoću daću je. I zato, ukoliko mi se pokloniš, sve će biti tvoje! I Isus odgovori i reče mu: idi od mene, Sotono, jer stoji napisano, klanjaj se Gospodu, IO 167.3
Bogu svojemu i Njemu jedinome služi!” (Luka 4,5-8) IO 167.4
Sotona je pred Isusom predstavio carstva ovoga sveta u najprivlačnijem obliku. Ukoliko mu se Isus bude poklonio, ponudio je da se odrekne svojih zahteva za vlašću nad zemljom. Sotona je znao da će, ukoliko plan spasenja bude ostvaren i ukoliko Isus bude umro da otkupi čoveka, njegova vlast biti ograničena i konačno oduzeta i da će on sam biti uništen. Zato je načinio dobro zamišljeni plan da spreči, ako bude moguće, dovršenje velikog dela koje je Božji Sin započeo. Ukoliko plan za čovekovo otkupljenje bude doživeo neuspeh, Sotona će uspeti da zadrži carstvo koje je smatrao svojim. Laskao je sebi da bi tako mogao da vlada nasuprot Bogu nebeskome. IO 167.5