Isus je započeo svoje delo lomeći Sotoninu moć nad napaćenima. Bolesnima je vraćao zdravlje, slepima vid, lečio je hrome, i činio da skaču od radosti i da slave Boga. Vraćao je zdravlje onima koji su mnogo godina bili nemoćni i vezani u okove Sotonine surove sile. Ljubaznim rečima tešio je slabe, uzdrhtale i očajne duše. Napaćene i slabe koje je Sotona pobednički držao u svojoj vlasti, Isus je otimao iz njegovih ruku, vlaćajući im zdravlje tela i veliku radost i sreću. Vraćao je mrtve u život, i oni su 203 slavili Boga za silno pokazivanje Njegove sile. Delovao je moćno u korist onih koji su verovali u Njega. IO 170.2
Hristov život je bio ispunjen rečima i delima dobročinstva, saučešća i ljubavi. Uvek je bio spreman da sasluša one koji su dolazili k Njemu i da im olakša bol. Mnoštvo je na svojim telima i dušama nosilo dokaze Njegove božanske IO 170.3
sile. A ipak, kada je Njegovo delo bilo dovršeno, mnogi su se postideli skromnog, iako velikog govornika. Zato što glavari nisu poverovali u Njega, ni narod nije bio spreman da ga prihvati. Bio je čovek bola i upoznat sa žalošću. Ljudi jednostavno nisu mogli podneti da im Njegov trezven život, prepun samoodricanja posluži kao primer. Želeli su da uživaju počasti koje im svet može dati. Ipak, mnogi su sledili Božjega Sina i slušali Njegove savete, gutajući reči koje su tako nežno tekle s Njegovih usana. Njegove reči su bile tako sadržajne, a ipak tako jednostavne da ih je i najslabiji mogao razumeti. IO 171.1