Posmatrala sam Isusa dok je bio u vrtu sa svojim učenicima. Obuzet dubokom žalošću, zatražio je od njih da budu budni i da se mole da ne bi pali u iskušenje. Znao je da njihova vera treba da bude stavljena na probu, da njihove nade budu izneverene, i da će im biti neophodna sva snaga koju će moći da prikupe svojom budnošću i vatrenim molitvama. S dubokim uzdasima i uz plač, Isus se molio: „Oče, ako je po volji tvojoj, ukloni od mene čašu ovu; ali ne po mojoj volji, nego po tvojoj, neka bude!” (Luka 22,42) Božji Sin se molio obuzet duševnim mukama. Velike kaplje krvi pojavljivale su se na Njegovom licu i padale na tle. Anđeli su lebdeli nad Njime, posmatrajući prizor, ali je samo jednome bilo dozvoljeno da pođe i da ojača Božjega Sina u Njegovoj samrtničkoj borbi. Nije bilo nikakve radosti na Nebu. Anđeli su odbacili svoje krune i harfe od sebe i s dukokim interesovanjem posmatrali Isusa. Želeli su da okruže Sina Božjega, ali im to anđeoski zapovednici nisu dozvolili da ne bi, dok budu gledali kako ga Juda izdaje, požurili da ga izbave; jer plan je bio postavljen i morao se ostvariti. IO 176.1
Pošto se pomolio, Isus je prišao svojim učenicima, ali su oni spavali. U tom strašnom času nije uživao čak ni saučešće i moli tve svojih učenika. Petar, koji je bio tako revnostan pre kratkog vremena, klonuo je obuzet snom. Isus ga je podsetio na njegovu odlučnu izjavu i rekao: „Zar ne mogoste ostati budni sa mnom jedan sat?” (Matej 26,40) Tri puta se Božji Sin molio u svojoj samrtničkoj borbi. IO 176.2