Petar je sledio svoga Gospoda posle Njegovog hvatanja. Želeo je da vidi šta će se dogoditi sa Isusom. Međutim, kada su ga opružili da je jedan od Njegovih učenika, strah za vlastitu sigurnost naveo ga je da izjavi da ne poznaje toga čoveka. Učenici su bili poznati po neporočnosti svoga jezika, pa je Petar, da bi osvedočio svoje tužioce da nije jedan od Hristovih učenika, po treći put odbacio optužbu posluživši se i kletvama i zakletvama. Isus, koji se nalazio nešto udaljen od njega, okrenuo se i pogledao ga žalosnim, prekornim pogledom. Onda se učenik setio reči koje mu je Isus uputio u gornjoj sobi, ali i svoje revnosne izjave: „Ako se i svi drugi budu na tebe sablaznili, ja se nikada neću sablazniti!” (Matej 26,33) On se odrekao svoga Gospoda, lak i kletvama i zakletvama; ali je tak Isusov pogled omekšao Petrovo srce i spasao ga. Gorko je zaplakao i pokajao se zbog svog velikog greha, obratio se i pripremio da ojača braću svoju. IO 178.2