Zdravlje je blagoslov čiju vrednost malo ko zna da ceni. Uspeh i delotvornost naših i umnih i fizičkih napora zavisi u navećem delu od zdravlja. Naše pobude, duševni pokreti i sve pokretačke sile našeg bića nalaze se u našem telu, i zato ga moramo održavati u najboljoj fizičkoj kondici i pod najpovoljnijim duhovnim uticajima, da bismo talente koji su nam povereni mogli iskoristiti na najbolji način. PVU 247.2
Sve što umanjuje fizičku snagu tela slabi i um, i čini ga manje sposobnim da uočava razliku između dobra i zla. To slabi našu sposobnost da se odlučimo za ono što je dobro i umanjuje snagu naše volje da učinimo ono što znamo da je pravo. PVU 247.3
Zloupotrebom svojih fizičkih snaga skraćujemo vreme koje bi u svom životu trebalo da upotrebimo na čast i slavu Bogu, i onesposobljavamo se za izvršenje zadatka koji nam je Bog poverio. Dopuštajući sebi da nam rad u kasnim večernjim časovima i zadovoljavanje apetita postane navika, mi sistematski potkopavamo svoje zdravlje. Zanemarivanjem fizičkog kretanja i prekomernim umnim radom, mi remetimo ravnotežu svog nervnog sistema. Oni koji na ovaj način skraćuju svoj život i onesposobljavaju se za rad kršenjem prirodnih zakona, zakidaju time i Boga i svoje bližnje. PVU 247.4
Svojim načinom postupanja oni sami sebi smanjuju mogućnost da radom zbog kojeg ih je Bog i poslao na svet predstavljaju blagoslov za druge. Oni tu priliku gube sopstvenom krivicom i onesposobljavaju se za delotvornu službu čak i u tako skraćenom periodu svog preostalog života. Gospod nas smatra krivima kad svojim rđavim navikama prevremeno lišavamo svet blagoslova koji mu dugujemo. PVU 247.5
Prestup fizičkih zakona kojima podleže naše telo predstavlja kršenje i moralnog zakona; jer je Bog zakonodavac i fizičkih zakona isto tako kao i moralnih. Njegov zakon je ispisan Njegovim sopstvenim prstom na svakom našem nervu, na svakom mišiću, na svakom talentu koji je čoveku podaren. Svaka zloupotreba bilo kojeg dela našeg organizma predstavlja kršenje tog zakona. PVU 248.1
Poznavati sastav i građu ljudskog organizma dužnost je svakog pojedinca, kako bi svoje telo održavao u stanju uvek spremnom da radi za Gospoda. Fizičko zdravlje i život treba brižljivo čuvati i negovati, da bi se božanska priroda kroz ljudsku mogla otkriti u svoj svojoj punini. Nauka o uzajamnoj povezanosti tela i duhovnog života predstavlja jednu od najznačajnijih grana u vaspitanju, i kao takvoj mora joj se posvetiti velika pažnja i u porodici i u školi. Svaki pojedinac treba da poznaje svoju fizičku strukturu i zakone koji upravljaju prirodnim životom. Svaki pojedinac koji u pogledu zakona svog fizičkog bića svojevoljno ostaje u neznanju, i koji te zakone u neznanju krši, greši protiv Boga. Sveta je dužnost čuvati zdravlje i u tom smislu treba da potčinimo kontroli razuma koji opet treba da bude pod kontrolom Božjom. PVU 248.2
“Ili ne znate”, kaže apostol, “da su tjelesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga i nijeste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u tjelesima svojim i u dušama svojijem, što je Božije” (I Kor. 6, 19. 20). PVU 248.3