Sve u materijalnom svetu nalazi se pod Božjom kontrolom. Priroda se pokorava određenim zakonima. Sve izražava i sprovodi Tvorčevu volju. Oblaci i sunčev sjaj, rosa i kiša, vetar i oluja, sve je to pod Njegovim nadzorom i sve se bezuslovno pokorava Njegovoj zapovesti. Pokoravajući se božanskom zakonu, nežna klica žita izbija iz zemlje i “donese najprije travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu” (Marko 4, 28). Sve ovo Gospod razvija u svoje vreme, jer se prirodne pojave ne protive Njegovom delovanju. I zar onda čovek, stvoren po običaju Božjem i obdaren razumom i sposobnošću govora, da ne ceni Božje darove i bude nepokoran Njegovoj volji? Zar da bića obdarena razumom jedina unose zabunu i poremećaj u naš svet? PVU 48.4