Ovo se poglavlje zasniva na Jevanđelju po Mateju 13, 44
“Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovjek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono” PVU 62.1
U stara vremena bilo je uobičajeno da ljudi svoje blago sakrivaju zakopavanjem u zemlju. Razbojništva i krađe su česta pojava. I kad god bi došlo do neke promene u vlasti, oni koji su imali velika imanja bili su izloženi teškom oporezivanju i plaćanju raznih dažbina. Osim toga, zemlja je bila u stalnoj opasnosti od upada pljaščkaških hordi. Zbog svega toga bogataši su nastojali da svoje blago sačuvaju na taj način što su ga najčešće zakopavali u zemlju, na najsigurnije mesto. Međutim, često se dešavalo da se mesto gde je blago zakopano potpuno zaboravi. Dešavalo se i to da vlasnik umre ne poverivši nikom svoju tajnu; ili pak da zatočeništvom ili izgnanstvom takođe bude zauvek odvojen od svog bogatstva. Njegovo blago, za koje se toliko mučio, padalo bi, u tom slučaju, u ruke nekom srećnom nalazaču. U Hristovo vreme nije bilo nimalo neobično da se, pri preoravanju nekog zapuštenog zemljišta, otkrije stari novac i ornamenti od srebra i zlata. PVU 62.2
Jedan čovek je tako iznajmio komad zemlje da ga obrađuje; i dok je, preoravajući zemljište, išao za plugom i svojim volovima obelodanio je sahranjena blaga. Otkrivši ovu riznicu, čovek je shvatio da se sreća nalazi na njegovom domaku. On pažljivo ponovo zakopa zlato i vrati se kući da rasproda sve što ima, da bi mogao kupiti polje koje je predstavljalo pravu riznicu bogatstva. Njegovoj porodici i susedima činilo se da se on ponaša kao nenormalan čovek. Posmatrajući pomenuto polje, oni nisu mogli da vide nikakvu vrednost u tom zapuštenom zemljištu. Ali čovek koji je otkrio blago dobro je znao šta radi. Čim polje postane njegovo vlasništvo, pretražiće pažljivo svaki njegov deo da pronađe blago koje je sebi na ovaj način osigurao. PVU 62.3
Ova parabola ilustruje vrednost nebeskog blaga i napore koje čovek mora uložiti da bi ga za sebe obezbedio. Čovek koji je našao blago sakriveno u polju bio je spreman da se odvoji od svega što je posedovao i da neumorno radi, da bi sakriveno bogatstvo postalo njegova svojina. Tako i za onoga ko je našao nebesko blago nikakav napor neće biti pretežak, nijedna žrtva prevelika, da bi došao do neprocenjivog bogatstva istine. PVU 63.1
Polje prikazano u paraboli, na kome se nalazi pravo bogatstvo, predstavljaju spisi Svetog pisma, riznica blaga je samo Jevanđelje. Cela zemlja nije tako isprepletana žilama zlatne rude ni toliko puna dragocenosti kao Reč Božja. PVU 63.2