U paraboli o sejaču prikazuje se prvenstveno kako samo zemljište deluje na razvoj semena koje je posejano. Ovom pričom Isus je praktično rekao svojim slušaocima: Nije dobro da se postavljate kako kritičari mojeg dela, ili da se odajete razočaranju zbog toga što ono ne odgovara vašim idejama. Za vas je mnogo važnije pitanje: Kako primate moju poruku? Od toga catdog da li ćete je primiti, ili pak odbaciti catdog zavisi vaša večna sudbina. PVU 19.3
Objašnjavajući značenje koje ima padanje semena pored puta, Hristos je rekao: “Svakome koji sluša riječ o carstvu i ne razumije, dolazi nečastivi i krade posijano u srcu njegovom, to je oko puta posijano” PVU 20.1
Seme palo pokraj puta predstavlja Reč Božju koja pada na srce nepažljivog slušaoca. Srce koje je postalo široka saobraćajnica za telesna uživanja, grehe i sklonosti ovog sveta, slično je tvrdo utrvenom putu, ugaženom nogama ljudi i životinja. Obuzeto samoljubivim željama i grešnim popuštanjem strastima, srce “odrveni od prevare grehovne” (Jevr. 3, 13). Duhovne sposobnosti se parališu. Ovakvi ljudi slušaju reč, ali je ne razumeju. Oni uopšte i ne shvataju da se ta reč i na njih odnosi! Oni ne uviđaju ni svoju potrebu ni opasnost koja im preti. Hristovu ljubav oni i ne primećuju, a poruku Njegove milosti propuštaju da prođe pored njih kao nešto što ih se uopšte ne tiče. PVU 20.2
Kao što su ptice spremne da pokupe seme koje je palo kraj puta, tako i sotona jedva čeka da iz duše iščupa seme božanske istine. On strahuje da bi Božja Reč nepažljive mogla probuditi i delovati i na one koji su tvrda srca. Sotona i njegovi anđeli dolaze i na skupove gde se propoveda Jevanđelje i dok nebeski anđeli nastoje da Reč Božju utisnu u srca slušalaca, neprijatelj budno pazi da Reč učini nedelotvornom. Sa revnošću koja dolikuje samo njegovoj pakosti, on pokušava da osujeti delovanje Božjeg Duha. Dok Hristos svojom ljubavlju privlači dušu, sotona odmah nastoji da pažnju onog ko je pokrenut da traži Spasitelja odvrati na kritiku, podstiče na sumnju i neverovanje. PVU 20.3
Govornikov jezički stil i način njegovog nastupa možda ne pogoduju slušaocima i oni se zadržavaju na ovim nedostacima. Tako istina ne ostavlja dubok i trajan utisak baš na one kojima je toliko potrebna i koju im sam Bog u svojoj milosti šalje. PVU 20.4
Sotona ima mnogo pomoćnika. Mnogi koji tvrde da su hrišćani u stvari pomažu kušaču da iz srca drugih iščupa posejano seme istine. Drugi opet slušaju propoved Božje Reči, ali je kod kuće kritikuju. Oni o propovedi sude tako kao da raspravljaju i daju mišljenje o predavanju nekog lektora na univerzitetu ili političkog govornika. Poruku koju bi morali smatrati kao Reč Božju, primaju s omalovažavanjem ili podrugljivim primedbama. Zabavljaju se na račun propovednika, slobodno raspravljaju o njegovom karakteru i pobudama, kritikuju postupke i ponašanje ostalih članova. Stroge osude, ogovaranja pa čak i klevete izgovaraju pred neobraćenima; a to često čine i roditelji pred svojom decom. Na taj način se uništava poštovanje ne samo prema propovedniku nego i prema poruci koju on prenosi, i mnogi izlaganje Reči Božje slušaju sa omalovažavanjem. PVU 20.5
Tako se u porodicama takozvanih hrišćana mnogi mladi vaspitavaju da budu nevernici. PVU 21.1
Roditelji se posle pitaju zašto se njihova deca tako malo interesuju za Jevanđelje i zašto su uvek spremna da posumnjaju u biblijske istine. Čude se što uticaji vere i morala tako teško dopiru do njihovih srca. Oni ne vide da je njihov sopstveni primer otvrdno srce njihove dece. Dobro seme ovde nije našlo tle na kome bi uhvatilo koren, jer ga je ugrabio sotona i bacio u stranu. PVU 21.2