(Ово поглавље засновано је на тексту у Посланици Галатима)
Павле је док се налазио у Коринту, имао довољно разлога да се забрине за неке од већ организованих цркава. Под утицајем лажних учитеља који су се појавили међу верницима у Јерусалиму, расколи, лажне науке и телесност све више су се ширили међу верницима у Галатији. Ови лажни учитељи покушавали су да јеврејске традиције повежу са еванђеоским истинама. Одбацујући одлуке општег сабора у Јерусалиму, они су од обраћеника из незнабоштва захтевали да поштују правила церемонијалног закона. AASer 272.1
Стање је постало критично. Зла, која су се проширила, претила су да брзо униште цркве у Галатији. AASer 272.2
Павле је био погођен до дна душе, срце га је болело због отвореног отпада оних којима је савесно објавио начела Јеванђеља. Одмах је писао заведеној браћи, разобличавајући лажне теорије које су прихватили и оштро укоравајући (383) оне који су се удаљили од вере. Пошто је поздравио Галате речима: »Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа”, упућује им и оштар прекор: AASer 272.3
»Чудим се да се тако одмах одвраћате од онога који вас је позвао Христовом благодаћу, на друго јеванђеље, које није друго јеванђеље, само има неких који вас збуњују и желе да изврну јеванђеље о Христу. Али, ако вам чак и ми, или анђео с неба проповеда јеванђеље различито од онога које смо вам ми проповедали, нека буде проклет.« (Галатима 1,6-8. Чарнић) Павлово учење је било у складу са Библијом, Свети Дух је потврдио његове напоре, и зато он опомиње браћу да не прихватају ништа што се супроти истинама којима их је учио. AASer 272.4
Апостол позива вернике у Галатији да пажљиво испитају своје прво искуство у хришћанском животу и узвикује: »О, неразумни Галати! ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима беше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе! Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дела закона или кроз чувење вере? Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад телом свршујете? Тако ли узалуд пострадасте? Када би било само узалуд! Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли делима закона или чувењем вере?” (Галатима 3,1-5) AASer 273.1
Павле је тако вернике у Галатији извео пред суд њихове савести, покушавајући да их заустави (384) на путу којим су кренули. Ослањајући се на Божју спасоносну моћ, одбијајући да призна доктрине лажних учитеља, апостол се потрудио да убеди вернике да су били грубо преварени, али да ипак могу, уколико се врате првобитној вери у Јеванђеље, онемогућити да се испуне сотонине намере. Он лично чврсто је стао на страну истине и правде, а његова непоколебљива вера и поверење у вест коју је објављивао, помогли су многима чија је вера малаксала да се врате на пут покорности Спаситељу. AASer 273.2
Колико се Павлов начин обраћања Коринћанима разликовао од начина којим се обратио Галатима! Прве је обазриво и нежно укорио, а другима упутио речи које одзвањају оштро и неумољиво. Коринћани су поклекнули пред искушењем. Заведени лукавим мудровањем учитеља који су заблуде представљали као истину, били су збуњени и сметени. Да би их научио да разликују истину од лажи, морао је да буде обазрив и стрпљив. Да је поступио оштро или пренагљено изгубио би утицај на срца многих којима је желео да помогне. AASer 273.3
У црквама у Галатији отворена, неприкривена заблуда потиснула је еванђеоску поруку. Христос, прави темељ вере, у стварности био је замењен застарелим јудаистичким церемонијама. Апостол је схватио да мора да предузме најодлучније мере, да упути најоштрије опомене, уколико жели да се верници у Галатији ослободе опасних утицаја који су их угрожавали. AASer 274.1
Сваки Христов слуга из овог примера треба да извуче важну поуку (385) да свој начин рада мора да прилагоди условима у којима се налазе душе којима жели да помогне. Врлине као што су нежност, стрпљивост, одлучност и чврстина морају равноправно бити заступљене у његовом понашању, али увек у складу са околностима. Поступати мудро према различитим људима, у различитим околностима и приликама, то је вештина коју не можемо стећи уколико сила Светога Духа не просветли и не посвети наш разум и нашу мудрост. AASer 274.2
У свом писму верницима из Галатије Павле укратко наводи најважније тренутке повезане са својим обраћењем и првим хришћанским искуством. На тај начин жели да им покаже да је само под посебним утицајем божанске снаге стекао способност да препозна и схвати велике еванђеоске истине. Према упутству које је добио од самога Бога, озбиљно и изричито опомиње и укорава Галате. Пише им, не са оклевањем или у недоумици, већ са сигурношћу која произлази из чврстог осведочења и савршеног познавања стања. Јасно им приказује разлику између поука примљених од људи и оних које долазе непосредно од Христа. AASer 274.3
Апостол позива Галате да одбаце лажне учитеље који су их завели с правог пута и да се врате вери која има неоспорне доказе божанског одобравања. Они који су покушавали да их одврате од веровања у Јеванђеље били су лицемери, људи непосвећеног срца и поквареног живота. Њихова религија састоји се од низа церемонија, које су обављали у нади да ће стећи Божју наклоност. Нису имали никакве склоности према Јеванђељу које је позивало на послушност речима: »Ако се (386) ко наново не роди, не може видети царства Божјега.« (Јован 3,3) Сматрали су да религија, утемељена на том учењу, захтева превелику жртву, па су се држали својих заблуда, варајући и себе и друге. AASer 274.4
Непрепорођеној човековој природи и данас одговара, као што је то било у време ових јеврејских учитеља, да посвећење срца и живота замени видљивим облицима религије. Данас, као и онда, постоје многи лажни духовни учитељи, чије речи многи жељно прихватају. Сотона се промишљено труди да наше мисли удаљи од наде да се спасење може стећи вером у Христа и послушношћу Божјем закону. Наш заклети непријатељ је у свим временима, ово искушење прилагођавао предрасудама или склоностима оних које је желео да превари. У апостолско доба, наводио је Јевреје да уздигну церемонијални закон, а Христа да одбаце; у наше време многе такозване хришћане покреће, да под изговором да уздижу Христа, презиру Морални закон и тврде да се његови прописи могу некажњено кршити. Сваки Божји слуга обавезан је да чврсто и одлучно устане против сваког изопачитеља вере и да неустрашиво разоткрије њихове заблуде. AASer 275.1
Павле врло успешно доказује своје звање Христовог апостола, у жељи да поново стекне поверење своје браће у Галатији. Изјављује да је апостол, »ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који га васкрсе из мртвих”. (Галатима 1,1) Своје звање није примио од људи, него од највишег небеског Ауторитета! Његов положај потврдио је општи сабор у Јерусалиму и донео одлуке којих се држи у целокупном свом раду међу незнабошцима. (387) AASer 275.2
Да би уздигао не себе, већ Божју благодат, Павле онима који су одбацивали његово апостолство износи доказ »да ни у чему није мањи од превеликих апостола«. (2. Коринћанима 11,5) Они који покушавају да умање његов позив и његово дело устају против Христа, који је своју благодат и силу показао преко Павла. Управо је противљење непријатеља приморало апостола да одлучно устане у одбрану свога звања и ауторитета. AASer 275.3
Оне који су у свом животу осетили Божју силу, Павле позива да обнове своју некадашњу прву љубав према еванђеоској истини. Служећи се необоривим чињеницама, објашњава им предност да постану слободни људи у Исусу Христу, јер Његовом благодаћу помирења сви они који Му се потпуно предају добијају одећу Његове праведности. Он наглашава да свака душа која жели да буде спасена мора да стекне истинско, лично искуство у »ономе што је Божје”. AASer 275.4
Павлове усрдне речи нису остале без плода. Свети Дух је деловао моћном силом и многи, чије су ноге одлутале на туђе стазе, сада су се вратили некадашњој вери у Јеванђеље. Од тада су остали чврсти у слободи којом их је Христос даровао. У њиховом животу показали су се родови Духа: »Љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање.” (Галатима 5,22.23) Божје име је прослављено, и многи су се прикључили броју верника у тој области. (388) AASer 276.1