(Ово поглавље засновано је на тексту у Делима 25,1-12)
Фист је примивши власт, већ после три дана напустио Ћесарију и стигао у Јерусалим. »Главари свештенички и старешине јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га, иштући милости против њега, да га пошље у Јерусалим”. Постављајући овај захтев, намеравали су да сачекају Павла негде на путу који води у Јерусалим и да га убију. Међутим, Фист је имао високо развијену свест о одговорности која потиче од његовог положаја и љубазно је одбио да пошаље Павла. Изјавио је: »Није обичај у Римљана да се пре поклони какав човек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже и не прими место да одговара за своју кривицу!« Нагласио је да »ће сам скоро... да иде” у Ћесарију. »Који, дакле, могу... нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човеку, нека га туже!” (428) AASer 304.1
То није било оно што су Јевреји желели. Нису још заборавили свој ранији пораз у Ћесарији. Насупрот смиреном држању и снажним апостоловим доказима, њихов злоћудни дух и неутемељене оптужбе приказали су их најгорем могућем светлу. Поново су захтевали да Павле буде доведен у Јерусалим да му буде суђено, али се Фист се чврсто држао своје намере да Павлу осигура поштено суђење у Ћесарији. Бог је у својој провидности усмеравао Фистове одлуке, и тако продужи живот апостолу. AASer 304.2
Када им се намере нису оствариле, јеврејске старешине одмах су почели припрему да у намесниковој судници сведоче против Павла. Вративши се, у после неколико дана боравка у Јерусалиму, Ћесарију Фист је »сутрадан, седавши на судијску столицу, заповедио да доведу Павла«. »А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који беху дошли из Јерусалима, и многе и тешке кривице изношаху на Павла, којих не могаху посведочити.« Пошто су овога пута дошли без правног заступника, Јевреји су сами износили своје оптужбе. Када је суђење настављено, оптужени је смирено, отворено и јасно доказао неодрживост њихових изјава. AASer 305.1
Фист је схватио да се спорна питања односе искључиво на јеврејске доктрине и да, уколико би биле правилно схваћене, ништа у оптужбама против Павла, чак и када би биле доказане, не би оправдало његову осуду на смрт, па чак ни на затвор. Међутим, јасно је сагледао и олују гнева која би се разбеснела када Павле не би био осуђен или предан њима у руке. И тако, »хотећи Јеврејима учинити на вољу«, Фист се окренуо Павлу и упитао га (429) да ли би желео да под његовом заштитом пође у Јерусалим и прихвати да му се суди пред Синедрионом. AASer 305.2
Апостол је знао да не може очекивати да му праведно суде исти људи, који су својим злоделима навлачили на себе Божји гнев. Знао је да ће, као и пророк Илија бити сигурнији међу незнабошцима него међу онима који су одбацили светлост са Неба и имали тврдо срце против Јеванђеља. Његов активни дух, уморан од сукоба тешко је подносио поновљена одлагања и заморну неизвесност суђења и заточеништва. Зато је одлучио да као римски грађанин, искористи предност, коју је имао и затражи да му се суди пред Цезаром. AASer 305.3
Одговарајући на намесниково питање, Павле је рекао: »Ја стојим пред царским судом, овде треба да ми се суди, Јудејцима нисам учинио никакву неправду, као што и ти сасвим добро знаш! Ако сам пак крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смртну казну, не избегавам смрт; али ако нема ништа од онога за шта ме ови оптужују, нико ме не може оставити њима на милост и немилост! Улажем призив цару!” (Дела 25,10-11; Чарнић) AASer 305.4
Фист ништа није знао о заверама које су учинили Јевреји да убију Павла и био је изненађен овим позивањем на Цезара. Међутим, речи апостола зауставиле су процедуру на суду. »Тада Фист поговори са својим саветом и одговори: уложио си призив цару, цару ћеш поћи!” (Дела 25,12; Чарнић) AASer 306.1
Божји слуга тако је још једном, због мржње која је настала под утицајем фанатизма и људске самоправедности, био натеран да затражи заштиту од незнабожаца. Била је то она иста мржња која је навела пророка Илију да бежи и потражи уточиште код удовице у (430) Сарепти; која је натерала веснике Јеванђеља да се одврате од Јевреја и да своју вест објаве незнабошцима. Ту мржњу мораће да осете и Божја деца која живе у ово време. Многи од такозваних Христових следбеника обузети су истом охолошћу, формализмом и себичношћу, истим духом насиља, који је заузимао толико места у срцу Јевреја. Људи који ће тврдити да су Христови представници, у будућности ће поступати на исти начин као што су свештеници и старешине поступали према Христу и Његовим апостолима. У великој кризи у којој ће се ускоро наћи, Божје верне слуге суочиће се са истом тврдоћом срца, истом суровом одлучношћу, истом неукротивом мржњом. AASer 306.2
Свима који ће у тај дан неустрашиво служити Богу у складу са начелима своје савести, биће неопходна храброст, чврстина и познавање Бога и Његове речи; јер ће они који остану верни Богу бити прогоњени, њихове побуде нападане, њихови најбољи напори погрешно тумачени и њихова имена одбачена као зла. Сотона ће се свом својом преварном силом трудити да утиче на срце и да потамни разум, да учини да добро изгледа као зло и зло као добро. Што ће снажнија и непорочнија бити вера Божјег народа, што чвршћа њихова одлучност да Га слушају, то ће сотона истрајније покушавати да против њих распали гнев, против оних који, иако тврде да су праведни, газе Најчвршће поверење, и више него херојска одлучност, биће потребни, да се и даље држе вере која је једном била предана светима. AASer 306.3
Бог од свог народа тражи да се припреми за кризу која ће ускоро (431) избити. Спремни или неспремни, сви ће морати да се суоче с њом; и само ће они који су свој живот ускладили са божанским мерилима, остати чврсти у то време пробе и невоље. Када се световне старешине буду ујединиле с проповедницима религије у покушају да наметну решења у питањима савести, тада ће се видети ко се стварно боји Бога и ко му служи. Светлост богоугодног карактера најблиставије ће засијати када тама буде најгушћа.. Када нестане сваки други ослонац, тада ће се видети ко се заиста ослања на Господа. Пошто ће се непријатељи истине налазити свуда око нас, трудећи се да Господњим слугама нанесу зло, Бог ће стражити над њима да им учини добро. Он ће им бити као сенка велике стене у земљи сасушеној. (432 AASer 307.1