Хришћански верници у време апостола били су пуни ревности и одушевљења. Неуморно су радили за свога Учитеља тако да је за кратко време, упркос суровом противљењу, Јеванђеље о царству било однесено у све насељене крајеве света. Ревност, коју су у то доба показивали Исусови следбеници, надахнуто перо је описало да би храбрило вернике у сва времена. Цркву у Ефесу, коју је Господ Исус употребио као симбол целокупне хришћанске Цркве у апостолско доба, овако је описао Сведок верни и истинити: AASer 414.1
»Знам твоја дела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити злих, и искушао си оне који говоре да су апостоли а нису, и нашао си их лажне; и поднео си много, и трпљење имаш, и за моје име трудио си се, и ниси сустао.” (Откривење 2,2.3) AASer 414.2
Искуство Цркве у Ефесу у почетку је било обележено дечјом једноставношћу и жаром. (578) Верници су се искрено трудили да послушају сваку Божју реч, а њихов живот је откривао усрдну, искрену љубав према Христу. Радовали су се што могу да испуњавају Божју вољу зато што је Спаситељ у њиховом срцу нашао своје трајно боравиште. Испуњени љубављу према свом Откупитељу, прогласили су задобијање душа за Њега својим највишим циљем. Нису ни помишљали да. драгоцено благо Христове благодати задрже за себе. Били су свесни важности свога звања и, пошто им је била поверена вест: »На земљи мир, међу људима добра воља”, пламтели су жељом да ту Радосну вест однесу најудаљенијих крајева света. Свет је морао да види да су заиста били са Исусом. Тако су грешни људи, пошто су се покајали и добили опроштење, пошто су се очистили и посветили, настојањем Божјега Сина постали Божји сарадници. AASer 414.3
Верници Цркве били су сједињени својим осећањима и делима. Љубав према Христу представљала је златни ланац који их је међусобно повезивао. Трудили су се да све више и све савршеније упознају Господа а њихов живот откривао је Христову радост и Његов мир. Посећивали су сирочад и удовице у њиховим невољама, а себе држали неопогањеним од света, схватајући да би се не чинећи тако супротставили својој вери и одрекли свога Откупитеља. AASer 415.1
У сваком граду дело је ишло напред. Душе су се обраћале, осећајући да су и саме позване да говоре о непроцењивом благу које су стекле. Нису налазиле мира ни спокоја све док видело које је обасјало њихов ум није засијало у мислима и срцима њихових ближњих. Мноштво неверника (579) упознато је са разлозима хришћанске наде. Топли, надахнути лични позиви били су упућивани залуталима, одбаченима, свима онима који су, тврдећи да знају истину, више припадали љубитељима уживања него онима који воле љубитеље Бога и Његове истине. AASer 415.2
Међутим, после извесног времена ревност верника почела је да слаби, а почела је да нестајале и њихова љубав према Богу и ближњима. Хладноћа се увукла у Цркву. Неки су заборавили узвишен начин на који су сами примили истину. Стари заставници истине, један за другим, падали су на својим местима. Неки од млађих радника, који су могли да деле терете тих пионира и тако се припреме да постану мудре старешине, уморили су се од сталног понављања истина. У својој жељи за нечим новим и узбудљивим, покушали су да истинама дају неки нови облик, угоднији многим умовима, али у нескладу са основним еванђеоским начелима. У свом самопоуздању и духовној заслепљености нису схватали да ће такав однос према истини навести многе да посумњају у искуства из прошлости и да ће тако наступити неред и неверство. AASer 415.3
Појавом тих лажних наука, наступиле су неслоге и очи многих одвратиле су се од Исуса као Зачетника и Свршитеља своје вере. Расправе о неважним доктринарним питањима, размишљање о лепим бајкама, које је човек измислио, заузели су време које је требало посветити проповедању Јеванђеља. Мноштво које је могло да се осведочи и обратити савесним објављивањем истине остало је неопоменуто. Побожност је брзо нестајала и изгледало је као да ће сотона задобити (580) превласт над онима који су се издавали за Христове следбенике. AASer 416.1
Јован је управо у то критично време у историји Цркве, био осуђен на прогонство. Никада раније његов глас, као тада, није био толико потребан Цркви. Скоро сви његови некадашњи сарадници у делу проповедања Јеванђеља претрпели су мученичку смрт. Остатак верника суочавао се са суровим противљењем. Према свим спољашњим изгледима чинило се да није далеко дан у који ће непријатељи Христове Цркве постићи победу. AASer 416.2
Међутим, невидљива Господња рука деловала је у тами. Према Божјем провиђењу, Јован је био одведен на место на коме ће Христос моћи да му на чудесан начин преда откривење о себи и својој божанској истини, откривење које ће послужити на просветљење црквама. AASer 416.3
Непријатељи истине су се надали да ће шаљући Јована у прогонство, заувек утишати глас Божјег верног сведока; међутим, на Патмосу овај ученик добио је поруку, чији ће утицај наставити да јача Цркву све до краја времена. Иако их то није ослободило одговорности за зло које су учинили, они који су послали Јована у прогонство, постали су на тај начин оруђа у Божјој руци која су извршила небеску намеру; својим напором да угасе божанско видело учинили су истини и Цркви велику помоћ. AASer 416.4
Господ славе, једног суботног дана, се појавио пред прогнаним апостолом. Јован је исто тако строго поштовао суботни одмор на Патмосу као што је то чинио док је проповедао народу у јудејским градовима и селима. Желео је да се на њему испуне узвишена Божја обећања повезана са светковањем тога дана. Јован о томе пише: »Бејах у духу у дан Господњи (у нашем преводу - недељни), и чух за собом глас велики као трубе (581) који говораше: ја сам алфа и омега, први и последњи... и обазрех се да видим глас који говораше са мном; и обазревши се видех седам свећњака златних, и усред седам свећњака као сина човечјега.« (Откривење 1,10-13) Велике предности уживао је овај омиљени ученик. Он је видео свога Учитеља у Гетсиманији, док је Његово лице било орошено капљама крви у Његовој предсмртној борби, док Христос »беше нагрђен у лицу мимо свакога човека, и у стасу мимо синове човечије«. (Исаија 52,14) Видео га је у рукама римских војника, заогрнутог старим пурпурним плаштом и овенчаног трновим венцем. Видео га је како виси на крсту на Голготи, сурово исмејаван и злостављан. Јовану је сада поново опет било дозвољено да види свога Господа. Али, како се променио Његов изглед! Он више није Човек бола, кога људи презиру и понижавају! »Глава његова и коса бејаше бела као бела вуна, као снег, и очи његове као пламен огњени, и ноге његове као мед кад се растопи у пећи.” (Откривење 1,14.15.17) Његов глас је одјекивао као музика вода многих. Његово лице је блистало као Сунце. У Његовој руци налазило се седам звезда, а из Његових уста излазио је оштар двосекли мач, знак силе Његове речи. Патмос је заблистао славом васкрслог Господа. AASer 416.5
Јован даље описује: »И кад га видех, падох к ногама његовим као мртав, и метну десницу своју на ме говорећи ми: не бој се!” (Откривење 1,17) AASer 417.1
Јован је добио нову снагу да би могао да опстане у присутности свога прослављеног Господа. Пред његовим задивљеним очима (582) Тада се показала слава Неба. Било му је дозвољено да види Божји престо и да, после свих садашњих сукоба на Земљи, угледа мноштво спасених, одевених у белу одећу. Чуо је музику небеских анђела и победничке песме оних који су победили крвљу Јагњетовом и речју сведочанства својега. У откривењу које је добио, били су му, један за другим, приказани многи узбудљиви призори из искуства Божјег народа и унапред испричана историја Цркве све до краја времена. У сликама и симболима, Јовану су биле приказане бескрајно важне теме, које је морао да запише да би Божји народ његовог времена и свих будућих векова могао јасно да схвати опасности и сукобе који му предстоје. AASer 417.2
Ово откривење било је дато као усмерење и утеха Цркви током свих векова хришћанства. Међутим, верски учитељи изјавили су да је то запечаћена књига чије тајне нико не може објаснити. Зато су многи занемаривали овај пророчки извештај, одбијајући да своје време и снагу утроше у разоткривању његових тајни. Међутим, Бог није желео да се Његов народ тако понаша према овој књизи. То је »откривење Исуса Христа, које даде њему Бог да покаже слугама својим шта ће скоро бити”. Сам Господ овако изјављује: »Благо ономе који чита и онима који слушају речи пророштва, и држе што је написано у њему, јер је време близу.« (Откривење 1,3) »Јер сведочим свакоме који чује речи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, (583) Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој; и ако ко одузме од речи пророштва овога, Бог ће одузети његов део од књиге живота и од града светога, и од онога што је написано у књизи овој. Говори онај који сведочи ово: да, доћи ћу скоро! Амин! Да, дођи, Господе Исусе!« (Откривење 22,18-20) AASer 418.1
У Откривењу су описане «дубине Божје». Већ и само име «Откривење«, дато његовим надахнутим страницама, супротставља се изјави да је то запечаћена књига. Откривење је нешто што је откривено. Сам Господ је своме слузи открио тајне које садржи ова књига, и Он сам жели да оне буду доступне свима, да их сви могу проучавати. Његове истине упућене су онима који ће живети у последњим данима историје ове Земље, али и онима који су живели у време апостола Јована. Неки призори, описани у овом пророчанству, припадају прошлости, а неки се управо сада збивају; неки објављују завршетак великог сукоба између сила таме и Кнеза Неба, а неки откривају победе и радости откупљених на обновљеној Земљи. AASer 418.2
Нека нико не мисли, зато што не може да објасни значење сваког симбола у Откривењу, да је бескорисно да претражује ту књигу у напору да сазна значење истина које она садржи. Онај који је Јовану открио те тајне помоћи ће и марљивом истраживачу истине да осети укус онога што је небеско. Они чија су срца отворена за примање истине, биће оспособљени да схвате њена учења, и биће им осигуран благослов обећан (585) онима «који слушају речи пророштва и држе оно што је у њему написано”. AASer 418.3
У Откривењу се сусрећу и завршавају све библијске књиге. У њој се налази и додатак Књизи пророка Данила. Једна књига је пророчанство, а друга откривење. Књига која је запечаћена није Откривење, већ онај део Књиге пророка Данила, који се односи на последње дане. Анђео је заповедио: «А ти, Данило затвори ове речи и запечати ову књигу до последњега времена.» (Данило 12,4) Управо је Христос заповедио апостолу да забележи оно што ће му бити откривено: «И што видиш напиши у књигу, и пошаљи црквама које су у Азији: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатиру, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију..” «... Живи, и бејах мртав и ево сам жив ва век века, амин... Напиши дакле шта си видео, и шта је, и шта ће бити потом; тајна седам звезда које си видео на десници мојој; и седам свећњака златних: седам звезда јесу анђели седам цркава; и седам свећњака које си видео, јесу седам цркава.” (Откривење 1,11. 18-20) AASer 419.1
Имена седам цркава симболички представљају Цркву у различитим раздобљима хришћанске ере. Број седам указује на савршенство и симболички наглашава чињеницу да ће се Јеванђеље проповедати све до краја времена. Остали симболи откривају стање Цркве у различитим раздобљима историје света. (585) Христос је описан како хода усред златних свећњака. Тиме је симболички приказан Његов однос према црквама. Он одржава сталну везу са својим народом. Он зна његово право стање. Он прати његово понашање, његову побожност, његову оданост. Иако је Првосвештеник и Посредник у небеском Светилишту, представљен је како хода усред својих Цркава на Земљи. С неуморном будношћу и непрестаном ревношћу, Он прати хоће ли светлост било којега од Његових стражара блиставо сијати или ће почети да се гаси. Када би свећњаци били препуштени само људској бризи, лелујави пламен почео би да слаби и да се гаси; Он је прави Стражар у Господњем дому, прави Чувар тремова Храма. Његово стално старање и окрепљујућа благодат за Цркву извор су живота и светлости. AASer 419.2
Христос је представљен како у својој десној руци држи седам звезда. То нас уверава да се ниједна Црква, верна својој дужности, ничега не мора плашити, јер се ниједна звезда, која се налази под заштитом Свемогућега, не може узети из Христове руке. AASer 420.1
»Говори Онај што држи седам звезда у десници својој!” (Откривење 2,1) Ове речи упућене су учитељима у Цркви - онима којима је Бог поверио велике одговорности. Пријатни утицаји који се у обилној мери морају осећати у Цркви, повезани су са Божјим слугама који треба увек да показују Христову љубав. Звезде на небу су под Његовом управом. Он их испуњава светлошћу. Он усмерава и води њихове покрете. Када Он то не би чинио, оне би се претвориле у пале звезде. Тако је и са Његовим слугама. Они су само оруђа у Његовој руци и све добро које чине учињено је Његовом снагом. Преко њих (586) треба да блиста Његова светлост. Спаситељ треба да буде њихова снага. Ако буду гледали на Њега као што је Он гледао на свога Оца, биће оспособљени да обављају Његов посао. Када се буду потпуно ослонили на Бога, Он ће им помоћи да Његову светлост пренесу свету. AASer 420.2
Тајна безакоња, о којој говори апостол Павле, врло рано у историји Цркве почела је да обавља своје разорно дело; и када су лажни учитељи, на које је Петар упозорио вернике, почели да шире своје јереси, многи су били заведени њиховим лажним наукама. Неки су се поколебали под мукама и били у искушењу да се одрекну своје вере. У време када је Јован добио ово откривење, многи су изгубили своју прву љубав према еванђеоској истини. Међутим, у својој милости, Бог није оставио Цркву да настави да корача путем отпада. Он јој у поруци, пуној бескрајне нежности, открива своју љубав и своју жељу да Црква крене путем спасења, да себи осигура вечност. Зато је позива: »Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дела чини!” (Откривење 2,5) AASer 420.3
Црква је била несавршена, па су јој због тога биле упућене строге опомене и јавни укори, а Јовану је било наложено да запише поруке упозорења, укора и позива, поруке упућене онима који су изгубили из вида основна начела Јеванђеља и тако угрозили своју наду у спасење. Међутим, увек су речи укора, које Бог по својој промисли шаље, изговорене у нежној љубави и уз обећање мира свакој покајничкој души. Господ каже: »Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.” (Откривење 3,20) AASer 420.4
Онима који усред сукоба буду одржали (587) своју веру у Бога, преко пророка су упућене речи похвале и обећања: »Знам твоја дела, гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и држао си моју реч, и ниси се одрекао имена мојега.” »Јер си одржао реч трпљења мојега, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, које ће доћи на сав васиони свет да искуша оне који живе на земљи.« Верницима је било препоручено: »Стражи, и утврђуј остале који хоће да помру!« »Ево ћу доћи брзо, држи што имаш да нико не узме венца твојега!« (Откривење 3,8.10.2.11) AASer 421.1
Христос је управо преко онога који је себе назвао »братом вашим и другом у невољи« (Откривење 1,9), показао својој Цркви шта ће све морати да претрпи за Њега. Гледајући унапред кроз дуге векове таме и сујеверја, остарели прогнаник видео је мноштво верника који ће претрпети мученичку смрт због своје љубави према истини. Видео је, такође, да Онај који је бринуо о својим првим сведоцима неће заборавити своје верне следбенике током векова прогонства кроз које ће Црква морати да прођепре краја времена. Господ изјављује: »Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате и имаћете невољу... Буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.” (Откривење 2,10) AASer 421.2
А свима вернима који ће се борити против зла, преко Јована је било упућено обећање: »Који победи (588) даћу му да једе од дрвета животнога које је насред раја Божијега.” »Који победи он ће се обући у хаљине беле, и нећу избрисати имена његова из књиге живота, и признаћу име његово пред Оцем својим и пред анђелима његовим.« »Који победи даћу му да седне са мном на престолу мојему, као и ја што победих и седох с Оцем својим на престолу његову.” (Откривење 2,7; 3,5.21) AASer 421.3
Јован је видео да се Божја милост, нежност и љубав стапају с његовом светошћу, праведношћу и силом. Видео је како грешници налазе Оца у Ономе кога су се плашили због својих грехова. Гледајући у будућност, у време после врхунца великог сукоба између добра и зла, видео је на Сиону »оне што победише... где стоје на мору стакленоме и имају гусле Божје” и певају »песму Мојсија, слуге Божијега, и песму Јагњетову”. (Откривење 15,2.3) AASer 421.4
Спаситељ се Јовану представио симболима »Лава, који је од колена Јудина« и »Јагњета које стајаше као заклано«. (Откривење 5,5.6) Ови симболи представљају сједињење свемоћне силе и љубави која себе жртвује. Лав Јудин, тако страшан онима који одбаце Његову благодат, биће Јагње Божје за оне који буду послушни и верни. Стуб од огња који је најављивао гнев и ужас преступницима Божјег закона био је истовремено залог светлости и милости и избављења онима који су држали Божје заповести. Рука довољно јака да смрви бунтовнике биће довољно снажна да избави верне. Сви они који буду верни биће спасени. »И послаће анђеле своје с великим гласом трубним и сабраће (589) изабране његове од четири ветра, од краја до краја небеса.” (Матеј 24,31) AASer 422.1
Када се упореди са милионима светова, Божји народ биће, као што је увек и био, мало стадо; али, ако његови припадници буду стали уз истину откривену у Његовој речи, Бог ће бити њихово уточиште. Они ће се налазити под широким штитом Свемогућега. Бог је увек у већини. Када звук последње трубе буде продро у тамницу смрти и када праведни буду победоносно изашли, узвикујући: »Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, гробе у нашем преводу - пакле победа« (1. Коринћанима 15,55), тада ће, стојећи са Богом, са Христом, са анђелима, са вернима и истинитима из свих векова, Божја деца представљати већину. AASer 422.2
Христови прави следбеници иду за Њим кроз огорчене сукобе, трпе самоодрицања и горка разочарања; али им то открива кривицу и злоћудност греха и наводи их да га гледају с одвратношћу. Као учесници у Христовим страдањима, одређени су да буду и учесници у Његовој слави. У светом виђењу пророк је видео коначну победу Божје Цркве остатка. Зато овако пише: AASer 422.3
»И видех као стаклено море смешано с огњем, и оне што победише... где стоје на мору стакленоме и имају гусле Божје. И певаху песму Мојсија, слуге Божјега, и песму Јагњетову, говорећи: велика су и дивна дела твоја, Господе Боже Сведржитељу, праведни су и истинити путови твоју, царе светих.” (Откривење 15,2.3) AASer 422.4
»И видех, и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њиме сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху (590) име Оца његова написано на челима својима.« (Откривење 14,1) У овом свету, њихов ум је био посвећен Богу; служили су Му својим разумом и својим срцем, и сада Он може да стави своје име на »њихова чела«. И они ће »царовати ва век века« (Откривење 22,5). Они не долазе и не одлазе као они који траже место, већ припадају броју оних којима Христос каже: »Ходите благословени Оца мојега, примите царство које вам је приправљено од постања света!« Он их поздравља као своју децу, говорећи им: »Уђите у радост господара својега!« (Матеј 25,34.21) AASer 423.1
»Они иду за Јагњетом куда год оно пође. Ови су купљени од људи, првенци Богу и јагњету.« (Откривење 14,4) Пророк их описује у виђењу како стоје на гори Сиону, опасани за свету службу, одевени у бело платно, које представља праведност светих. Међутим, сви који буду следили Јагње на Небу, мораће Га прво следити на Земљи, не зловољно и ћудљиво, већ у добровољној послушности, пуној поверења и љубави, као што стадо следи свога пастира. AASer 423.2
»И чух глас гудача који гуђаху у гусле своје. И певаху као нову песму пред престолом... и нико не могаше научити песме, осим оних сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са Земље... и у њиховим устима не нађе се превара, јер су без мане пред престолом Божијим.« (Откривење 14,2-5) AASer 423.3
»И ја Јован видех град свети, Јерусалим нов, где силази од Бога с Неба, приправљен као невеста украшена мужу својему.« »И светлост његова беше као драги камен, (591) као камен јаспис светли, и имаше зид велик и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест колена Израиљевих.” »И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата бејаху од једнога зрна бисера; и улице градске бејаху злато чисто, као стакло пресветло. И цркве не видех у њему, јер је њему црква Господ Бог, Сведржитељ и Јагње.« (Откривење 21,2.11.12.21.22) AASer 423.4
»И више неће бити никакве проклетиње; и престо Божји и јагњетов биће у њему; и слуге његове послуживаће га. И гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховим. И ноћи тамо неће бити, и неће потребовати видела од жишка, ни видела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог.« (Откривење 22,3-5) AASer 424.1
»И показа ми чисту реку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од престола Божијега и Јагњетова. Насред улица његових и с обе стране реке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући свакога месеца свој род, и лишће од дрвета беше за исцељивање народима.” »Благо онима који творе заповести његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град.” (Откривење 22,1.2.14) AASer 424.2
»И чух глас велики с неба где говори: AASer 424.3
»Ево скиније Божије међу људима,
И живеће с њима,
И они ће бити народ његов,
И сам Бог биће с њима
Бог њихов!« AASer 424.4
(Откривење 21,3) (592)