Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Еванђеоски Радници

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Одговорност за душе

    Божји проповедници морају да успоставе уско заједништво с Христом, да следе Његов пример у свему — у непорочности живота, у самоодрицању, у доброчинству, у марљивости, у истрајности. Њихова прва брига треба да буде задобијање душа за Божје царство. Жалосни због греха и пуни стрпљиве љубави, они морају да раде као што је Христос радио, улажући одлучне, непрекидне напоре.EP 20.1

    Џон Велш, проповедник Јеванђеља, осећао је тако велику одговорност за душе, да је често устајао усред ноћи да пошаље Богу своје молитве за њихово спасење. Једном приликом, његова жена га је преклињала да чува своје здравље и да се не излаже таквим напорима. Његов одговор је гласио: “О, жено, одговоран сам за три хиљаде душа, а добро знам како је с њима!”EP 20.2

    У једном граду у Новој Енглеској копали су бунар. Када је посао био скоро завршен, и док се један човек још налазио на његовом дну, земља се обрушила и покопала га. Сместа је упућен позив у помоћ и трговци, фармери, механичари, правници, без даха су пожурили да га избаве. Ужад, лествице, лопате и ашови нашли су се у ревним, спремним рукама. “Спасите га, спасите га”, био је свеопшти узвик.EP 20.3

    Људи су радили с очајничком енергијом, све док зној није потекао с њихових чела и њихове руке задрхтале од исцрпљености. На крају су успели да прогурају цев у дубину и да кроз њу затраже од човека да одговори да ли је још жив. Чули су одговор: “Жив сам, али пожурите! Страшно је бити овде доле!” С узвиком радости обновили су своје напоре, и када су коначно стигли до њега и спасли га, радосна вика као да је допирала до небеса. “Спасен је”, одјекивало је кроз све градске улице.EP 20.4

    Да ли је то била сувише велика ревност и заинтересованост, сувише велико одушевљење, да би се спасао само један човек? Свакако да није; али шта је губитак земаљског живота када се упореди с губитком једне душе? Ако ће могућност губитка једног живота пробудити у људским срцима тако интензивна осећања, зар не би требало да и губитак једне душе пробуди много дубљу жељу код људи који тврде да схватају опасност у којој се налазе они који су далеко од Христа? Зар не би требало да Божје слуге покажу исто тако велику ревност у раду за спасење душа као што су је показали људи спасавајући живот тог једног човека затрпаног у бунару?EP 20.5

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents