Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Еванђеоски Радници

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    НАША ДУЖНОСТ ДА САЧУВАМО ЗДРАВЉЕ

    Боли ме срце када видим тако много проповедника слабог здравља, тако много оних на болесничкој постељи, тако много оних који прерано завршавају своју земаљску историју — људи који су носили терет одговорности у раду за Бога, оних чије је срце било с њима на послу. Осведочење да морају да прекину свој рад у делу које су волели, било је много болније за њих од патњи које им је задавала болест и чак и помисао на саму смрт.EP 175.3

    Наш небекси Отац није спреман да мучи или жалости синове људске. Он није зачетник болести и смрти; Он је извор живота. Он би желео да људи живе; и жели да буду послушни законима живота и здравља тако да могу да живе.EP 175.4

    Они који прихватају истину за ово време и који су посвећени њом, гаје дубоку жељу да представе истину у свом животу и карактеру. Они гаје дубоку тежњу душе да и други виде светлост и да се радују у њој. И када прави стражар крене да носи драгоцено семе, сејући поред сваке воде, плачући и молећи се, терет рада веома притиска његов ум и срце. Он није у стању да тај притисак издржава непрекидно, његова душа је покренута до највеће дубине, не умарајући се превремено. Ипак, снага и способност се троше при сваком излагању. И с времена на време, свежа залиха онога што је ново и онога што је старо треба да буде примљена из ризница Божје Речи. То ће доносити живот и силу слушаоцима. Бог не жели да постанеш тако исцрпљен да твоји напори више немају никакву свежину.EP 175.5

    Онима који се баве непрекидним менталним радом, било да студирају или проповедају, неопходни су одмор и освежење. Марљив ученик непрекидно оптерећује свој мозак, док сувише често занемарује физичко вежбање; и као последица тога телесне снаге су ослабљене, а ментални напори ограничени. И тако ученик пропушта да обави управо оно дело које би могао обавити, да је радио мудро.EP 176.1

    Да су радили разумно, дајући и уму и телу одговарајућу меру вежбе, проповедници не би тако лако падали као жртве болести. Када би сви наши радници били тако смештени да могу проводитити по неколико сати свакога дана у раду на свежем ваздуху, и када би се осећали слободни да то чине, било би им на благослов; били би способни да успешније обављају дужности свога позива. Ако немају времена на потпуно опуштање, треба да планирају и да се моле док раде својим рукама, тако да се могу вратити на свој посао освежени и телесно и духовно.EP 176.2

    Неки од наших проповедника сматрају да сваког дана морају да обаве неки посао о коме могу да известе своју област. Као последица покушаја да то учине, њихови напори сувише често постају слаби и неуспешни. Њима је неопходно да узимају периоде одмора, потпуне слободе од напорног рада. Међутим, такав одмор не може да заузме место свакодневног физичког вежбања.EP 176.3

    Браћо, када узмете себи време да обрадите свој врт, обављајући тако вежбе неопходне да одржите организам у добром радном стању, ви исто тако обављате дело за Бога као и када држите богослужење. Бог је наш Отац; Он нас воли и не захтева ни од једног свог слуге да злоставља своје тело.EP 176.4

    Други узрок лошег здравља и неуспешности у раду је лоше варење. Мозгу је немогуће да на најбољи начин обавља своје дело када су злоупотребљене снаге органа за варење. Многи једу убрзано различите врсте хране, које доводе до рата у стомаку и тако довде мозак у неприлику. Употреба нездраве хране, преједање оним што је само по себи здраво, мора се на исти начин избегавати.EP 176.5

    Многи једу у свако време, без обзира на законе здравља. И онда тама обузима ум. Како да људи буду награђени божанским просветљењем када су тако непромишљени у својим обичајима, тако непажљиви према светлости коју им је Бог дао о овим питањима?EP 177.1

    Браћо, зар није време да се промените у тим питањима себичне попустљивости својим прохтевима? “Не знате ли да они што трче на трку, сви трче, а један добија дар? Тако трчите да добијете. Сваки пак који се бори, од свега се уздржава: они, дакле, да добију распадљив венац, а ми нераспадљив. Ја, дакле, тако трчим, не као на непоуздано, тако се борим, не као онај који бије ветар. Него морим тело своје и трудим да како сам другима проповедајући избачен не будем.” (1. Коринћанима 9,24-27)EP 177.2

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents