Неверовање и сумња

Вера се држи Божје речи, не тражећи да разуме значење напорних искустава која долазе. Међутим, има много оних који имају мало вере. Они се стално плаше невоља и стално их очекују. Сваког дана су окружени доказима Божје љубави, сваког дана уживају благослове Његовог провиђења, али превиђају те благослове. Тешкоће с којима се срећу, уместо да их приближе Богу, одвајају их од Њега, изазивајући немир и мрзовољу.EP 192.1

Да ли им користи показивање таквог неверовања? Исус је њихов пријатељ. Цело Небо је заинтересовано за њихово добро, па њхово неверовање и мрзовоља жалосте Светог Духа. Треба да верујемо без обзира да ли видимо или осећамо да нас Бог чује. Ми треба да се ослањамо на Његова обећања! Када долазимо к Њему у вери, треба да верујемо да свака молба долази до Исусовог срца. Када затражимо Његов благослов, треба да верујемо да ћемо га примити и захвалити му што смо га добили. Онда треба да се бавимо својим дужностима, сигурни да ће благослов бити послан онда када нам буде најпотребнији. Када научимо да то чинимо, знаћемо и да су наше молитве услишене. Бог ће учинити за нас “још изобилније” у складу “с богатством своје славе”, “по чињењу превелике силе његове” (Ефесцима 3,20.16; 1,19)EP 192.2

Хришћанинов живот често је испуњен опасностима, тако да му постаје тешко да испуњава своје дужности. Машта унапред замишља пропаст, робовање и смрт која му прети, после тога. Међутим, Божји глас јасно говори: Иди напред! Послушајмо заповест иако својим погледом не можемо да продремо кроз таму која нас окружује! Препреке које спречавају наше напредовање никада неће нестати пред духом који застаје и сумња. Они који одлажу послушност и чекају да нестану све несигурности, да више нема никаквог ризика од неуспеха и пораза, никада неће ни послушати. Вера гледа преко тешкоћа, она се хвата за невидљиво, за Свемогућег, и зато никада не може да буде осујећена. Вера се хвата за Христову руку у свакој потреби.EP 192.3

Ономе који ради за Христа потребна је снажна вера. Околности могу да изгледају мрачне; међутим, иза најгушће таме долази светлост. Снага оних који у вери воле Бога и који му служе, обнављаће се из дана у дан. Мудрост Бесконачног им је стављена на располагање, тако да у осваривању Његових намера не могу да греше. Нека ти радници држе почетак свог поверења чврсто све до краја, имајући на уму да светлост Божје истине треба да засија усред таме која обавија наш свет.EP 193.1

У Божјој служби не сме да буде малодушности. Вера оданог радника треба да издржи сваку пробу којој је изложен. Бог је у стању и вољан је да својим слугама удели сву снагу која им је потребна и да им да мудрости коју њихове различите потребе захтевају. Он ће и више него испунити највиша очекивања оних који се ослоне на Њега.EP 193.2

Исус нас не позива да га следимо да би нас после тога оставио. Ако свој живот посветимо Његовој служби, никада нећемо доћи у положај за који се Бог није унапред постарао. Без обзира у каквом се положају нађемо, имамо Водича да нам покаже пут; без обзира какве су наше недоумице, имамо сигурног Саветника; без обзира какве су наше туге, жалости или усамљености, имамо саосећајног Пријатеља. Ако у свом незнању учинимо неки погрешан корак, Христос нас не оставља. Његов глас, јасан и одређен, чује се како говори: “Ја сам пут, истина и живот!” (Јован 14,6) “Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника.” (Псалам 72,12)EP 193.3

“Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда!” (Исаија 26,3) Рука Свемогућег је испружена да нас води стално напред. Идите напред, каже Господ; ја ћу вам послати помоћ. Ти се молиш да се прослави Моје име и примићеш што си тражио. Они који хоће да виде твој неуспех видеће како Моја реч славно побеђује. “И све што узиштете у молитви верујући, добићете!” (Матеј 21,22)EP 193.4

*****

Бог никада не оставља свет без људи који могу препознати разлику између добра и зла, између онога што је праведно и неправедно. Он има људе које је поставио да стоје у првим редовима битке у време невоље.EP 193.5