Једнако и богатима и сиромашнима

Каквим је само активним животом Он живео! Могли бисте га видети како из дана у дан улази у скромна боравишта немаштине и жалости, доносећи наду потиштенима и мир очајнима. Сусретљиво, нежно, саосећајно, покушавао је да подигне клонуле и да утеши жалосне. Куда год је ишао, доносио је благослов.EP 30.3

Док је служио сиромашнима, Исус је проучавао начине да достигне богате. Желео је да се упозна с имућним и образованим фарисејима, јеврејским племићима, али и римским управљачима. Прихватао је њихове позиве, присуствовао њиховим гозбама, упознавао се с њиховим интересима и занимањима, да би могао да нађе приступ њиховим срцима и да им покаже непропадљива блага.EP 30.4

Христос је дошао на овај свет да покаже да човек, када прими силу с висине, може да живи беспрекорним животом. С неуморним стрпљењем, спреман да помогне и да покаже саучешће, приближавао се људима у њиховим потребама. Нежним додиром благодати, уклањао је из душе немир и сумњу, замењујући непријатељство љубављу, неверовање поверењем...EP 31.1

Христос није признавао никакве разлике међу припадницима разних националности, положаја или веровања. Књижевници и фарисеји су желели да локално и национално искористе благодати дарова Неба, да из њих искључе остатак Божје породице у свету. Међутим, Христос је дошао да обори сваки зид раздвајања. Дошао је да покаже да је Његов дар милости и љубави исто тако неусловљен као ваздух, светлост или пљускови кише који освежавају земљу.EP 31.2

Христов живот је успоставио религију у којој није било каста, религију којом су Јеврејин и незнабожац, слободан и роб, били повезани у опште братство, као једнаки пред Богом. Никакво питање политике није утицало на Његове потезе. Он није правио никакве разлике између суседа и странца, пријатеља и непријатеља. Његово срце је привлачила свака душа жедна воде живота.EP 31.3

Није заобилазио ниједно људско биће као безвредно, већ се трудио да на сваку душу примени свој ицсељујући балсам. У било ком друштву да се нашао, износио је поуку у складу с временом и околностима. Свако занемаривање или увредљиво понашање које би људи показивали према својим ближњима, чинило Га је свеснијим њихове потребе за божанско-људским саучешћем. Трудио се да надахне надом најгрубље и најмање изгледне, износећи им обећање да могу да постану беспрекорни и безазлени, да стекну карактер који ће показати да су Божја деца.EP 31.4

Често је сретао и оне који су одлутали под сотонину власт и који нису имали снаге да раскину своје окове. Таквима, обес- храбренима, болеснима, кушанима, посрнулима, Исус је упућивао речи најнежнијег саучешћа, речи које су им биле неопходне и које су могли да разумеју. Сретао се и с другима који су водили борбу прса у прса с непријатељем душе. Њих је храбрио да издрже, уверавајући их да могу да победе; да су Божји анђели на њиховој страни и да ће им осигурати победу.EP 31.5

За столом цариника Он је седео као почасни гост, показујући својом наклоношћу и друштвеним понашањем да признаје достојанство људског рода; и људи су чезнули да се покажу достојни Његовог поверења. На њихова жедна срца Његове речи су падале с благословеном, животодавном снагом. Рађале су се нове побуде и пред тим изопштеницима из друштва отварао се пут у нови живот.EP 32.1

Иако је био Јеврејин, Исус се слободно дружио са Самарјанима, потпуно одбацујући фарисејске обичаје свога народа. Упркос њиховим људским предрасудама прихватао је гостопримство тог презреног народа. Спавао је под њиховим кровом, јео с њима за њиховим столом, узимао храну припремљену и послужену њиховим рукама, поучавао на њиховим улицама, понашао се према њима с крајњом љубазношћу и сусретљивошћу. И док је привлачио њихова срца везама људске наклоности, Његова божанска благодат им је доносила спасење које су Јевреји одбацивали. (Ministry of Healing, pp. 17-26)EP 32.2