ТЕМЕЉНОСТ
Свечана одговорност почива на Христовим проповедницима да свој посао обављају темељно. Они треба да воде младе ученике мудро и разумно, корак по корак, напред и према горе, све док се свака битна тачка науке не објави. Ништа се не сме изоставити. Међутим, не смеју се све тачке науке објавити у току првих неколико састанака. Постепено, пажљиво, док је и само његово срце надахнуто Божјим Духом, учитељ треба својим слушаоцима да даје храну у право време.EP 269.1
Проповедници не смеју мислити да је њихов посао завршен све док они који су прихватили теорију истине не осете стварни утицај њене силе посвећења и не буду истински обраћени. Када Божја Реч, као оштри, двосекли мач, пробија свој пут до срца и буди савест, многи мисле да је то довољно; међутим, дело је тиме тек започело. Остављени су добри утисци, али, све док се ти утисци не продубе пажљивим напором уз молитву, сотона ће их поништити. Нека радници не почивају задовољни оним што је учињено. Плуг истине мора да оре дубље и он ће то свакако и учинити уколико се темељни напори уложе да се мисли усмере и учврсте осведочења оних који проучавају истину.EP 269.2
Сувише често посао се оставља у незавршеном стању, и у многим таквим случајевима ништа се не постиже. Понекад, када група људи прихвати истину, проповедник мисли да сместа мора да пређе у ново поље; и догађа се да без одговарајућег испитивања добије дозволу да то учини. То је погрешно; он треба да доврши дело које је започео; јер, остављајући га недовршеног, прави више штете него користи. Ниједно поље није тако безизгледно као оно које је обрађено тек толико да се корову омогући богатији раст. Тим методом рада многе душе су биле препуштене нападима сотоне и противљењу припадника других цркава који су одбацили истину; и многи одлутају тако далеко да се више никада не могу пронаћи. Боље би било да се проповедник уопште није ни прихватао посла ако га није могао темељно привести крају.EP 269.3
Свим новим обраћеницима се мора добро урезати истина да се трајно знање може стећи једино озбиљним радом и истрајним проучавањем. У правилу, они који су обраћени истини коју проповедамо претходно нису били марљиви проучаваоци Писма, јер у великим црквама нема неког великог стварног проучавања Божје Речи. Народ очекује од проповедника да проучава Писмо уместо њих и да им објасни његово учење.EP 269.4
Многи прихватају истину без дубоког копања да би разумели њена темељна начела; и када наиђу на противљење, заборављају на доказе који је потврђују. Били су наведени да поверују у истину, али нису били темељно поучени шта је истина, или вођени напред тачку по тачку у познавању Христа. Врло често се њихова побожност претвара у формализам и када се позиви, који су их испрва привукли, више не упућују они постају духовно мртви. Уколико они који су примили истину нису темељно обраћени, уколико не дође до радикалне промене у животу и карактеру, уколико се душа није разбила на вечној Стени, они неће издржати пробу невоља. Када пропиоведник оде и када се свежи утисци изгубе, истина губи своју снагу да очарава и они не шире ништа светији утицај него раније.EP 270.1
Божје дело се не сме обављати на неспретан, немаран, површан начин. Када порповедник уђе у неко поље, он га мора темељно обрадити. Он не сме да буде задовољан својим успехом све док не може, својим озбиљним радом и благословом Неба, да представи Господу обраћенике који имају прави смисао о својој одговорности, и који ће наставити да раде посао који им је одређен. Ако је правилно поучио оне који су му му били поверени, када буде отишао у друга радна поља, посао неће стати, јер је постављен на праве темеље и добро утврђен.EP 270.2
Проповедник нема одобрење да свој рад ограничи само на проповедаоницу, не помажући својим слушаоцима својим личним залагањем. Он се мора трудити да разуме природу тешкоћа у мислима верника. Он треба да разговара и да се моли са онима који су заинтересовани, да им даје мудра упутства, с циљем да “покажемо свакога човека савршена у Христу Исусу” (Колошанима 1,28). Његово поучавање из Библије треба да буде непосредно и снажно, тако да осведочи савест човека. Људи знају тако мало о Библији да се практичне, одређене поуке морају давати о природи греха и о начину на који се он може излечити.EP 270.3
Радник никада не сме да остави неки део посла недовршен, јер му се чини неугодан и да мисли да ће то уместо њега учинити следећи проповедник. Ако то буде случај, и ако следећи проповедник замени првог и објави захтеве које Бог поставља свом народу, неки ће устукнути и казати: “Проповедник који нам је показао истину није споменуо ништа од тога!” И тако се могу саблазнити због речи истине. Неки одбијају да прихвате систем одвајања десетка; окрећу се и више не желе да се друже с онима који прихватају и воле истину. Када се друге истине прикажу пред њима, одговарају: “Нисмо тако били поучени!” и оклевају да иду напред. Колико би боље било да је први проповедник истине верно и темељно научио те обраћенике свим битним истинама, чак и онда када би мање обраћеника било придодато цркви његовим трудом. Бог би био задовољнији да има шест темељно обраћених верника него да има шездесет оних који на речима прихватају истину, а ипак нису стварно обраћени.EP 271.1
Део проповедниковог рада представља и то да поучи оне који прихватају истину његовим напорима да доносе десетке у ризницу као знак да признају своју зависност од Господа. Нови обраћеници треба да буду потпуно обавештени о својој дужности да враћају Гиосподу оно што му припада. Заповест о враћању десетка је тако јасна да нема ни трага од изговора за непослушност. Онај ко занемарује да пружи поуку о овом питању, оставља незавршен најважнији део свог посла.EP 271.2
Проповедници треба да објасне народу важност ношења друих одговорности повезаних с Божјим делом. Нико није изузет од дела великодушности. Верницима се мора објаснити да свако одељење Божјег дела очекује њихову подршку и њихово интересовање. Велико мисионарско поље се отвара пред нама, и о тој теми се мора говорити, увек стално изнова. Верници морају да разумеју да ће вечни живот задобити не слушачи, него извршиоци Божје Речи. Њима се мора објаснити да они који постају учесници у Христовој благодати не треба само да дају део својих прихода за унапређивање дела, већ треба и сами себе без ограничења да предају Богу.EP 271.3
Неке проповеднике је веома лако скренути с њиховог посла. Они постају обесхрабрени или их притискају обавезе према дому и породици, па остављају да растуће интересовање изумире због недостатка пажње. Губитак који дело трпи због тога се једва може израчунати. Када се уложи напор да се објави истина, задужени проповедник треба да се осећа одговоран да обави свој део посла у његовом даљем унапређивању. Ако му изгледа да његови напори остају без резултата, треба да се, уз озбиљну молитву испита да ли је код њега самог све како треба да буде. Треба да понизи своју душу пред Господом у самоиспитивању, да се вером ухвати за Божја обећања, скромно настављајући своје напоре све док не буде задовољан да је верно обавио своју дужност и да је учинио све што је било у његовој моћи да постигне жељене резултате.EP 271.4
*****
Бог не прихвата ни најсјајнију службу уколико човеково ја није положено на олтар као жива жртва. Корен мора да буде свет, јер иначе неће бити ни доброг, здравог плода, који је једини прихватљив пред Богом... Док ће световне амбиције, световни пројекти, највећи планови и циљеви људи пропасти као трава “разумни ће се сјати као светлост небеска и који многе приведоше правди као звезде вазда и довека” (Данило 12,3) (7Т 248-249)EP 272.1