Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Еванђеоски Радници

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Искуство Јована Крститеља

    У току свог живота у пустињи Јован Крститељ је стицао знање о Богу. Проучавао је Божја откривења у природи. Под вођством божанског Духа, проучавао је и рукописе пророка. И дању и ноћу, Христос је био предмет његовог истраживања, његовог размишљања, све док његов ум, срце и душа нису били испуњени славном визијом.EP 37.3

    Гледао је Цара у свој Његовој лепоти и себе је потпуно изгубио из вида. Посматрао је величанственост светости и знао да је недостојан и неспособан. Међутим, требало је да објави божанску поруку. Требало је да стоји у сили божанске моћи и Његове праведности. Био је спреман да крене као весник Неба, без страха од људи, јер је пред собом имао Бога. Могао је да неустрашиво стоји у присутности земаљских владара, зато што се дрхтећи клањао пред Царем над царевима.EP 37.4

    Без разрађених доказа или суптилних теорија објављивао је Јован своју поруку. Узбудљив и строг, али пун наде, пустињом је одјекивао његов глас: “Покајте се, јер се приближи царство небеско!” (Матеј 3,2) С новом, необичном снагом он је покретао људе. Цео народ се узбудио. Мноштво се окупљало око њега у пустињи.EP 37.5

    Необразовани сељаци и рибари из околних крајева; римски војници из Иродових касарни, поглавице с мачем на боку, спремни да оборе све што би само мирисало на побуну; лакоми скупљачи пореза из својих царинарница; молитвеним ремењем опасани свештеници, припадници Синедриона — сви су слушали као омађијани, и сви, чак и фарисеји и садукеји и хладни, неосетљиви ругачи, одлазили су одатле утишаних подсмеха, погођени до самога срца свешћу о својим гресима. У својој палати Ирод је чуо поруку, и охоли, грехом отврднули владар, задрхтао је када је чуо позив за покајање.EP 37.6

    У ово време, непосредно пре доласка Исуса Христа на небеским облацима, треба да се обави исто дело какво је Јован обављао. Бог тражи људе који ће припремити народ да опстане у велики Господњи дан. Порука која је претходила Христовом јавном раду гласила је овако: “Покајте се, цариници и грешници, покајте се, фарисеји и садукеји, ‘покајте се, јер се приближи царство небеско’”. Као људи који верују у Христов скори долазак, ми имамо вест коју треба да објавимо: “Припреми се да сретнеш Бога својега!” (Амос 4,12)EP 38.1

    Наша порука треба да буде исто тако непосредна као што је била Јованова порука. Он је укоравао цареве због њиховог безакоња. Без обзира што му је живот био угрожен, није оклевао да објави Божју реч. И наше дело у ово време мора да се обави исто тако верно.EP 38.2

    Да бисмо објавили такву вест какву је Јован објављивао, ми морамо имати духовно искуство какво је он имао. Исто дело мора о се бавити у нама. Ми морамо гледати Бога, и гледајући Њега, морамо заборавити на себе.EP 38.3

    Јован је по својој природи имао исте мане и недостатке какве имају остали људи; али додир божанске љубави га је преобразио. Када су, пошто је започела Христова служба, његови ученици дошли к њему и тужили се да сви људи следе новог Учитеља, Јован им је показао како је јасно схватио свој однос према Месији и како је радосно дочекао Онога коме је припремао пут.EP 38.4

    Рекао им је: “Не може човек ништа примати ако му не буде дано с Неба. Ви сами мени сведочите да рекох: ја нисам Христос, него сам послан пред њиме. Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуни се! Онај треба да расте, а ја да се умањујем!” (Јован 3,27-30)EP 38.5

    Гледајући вером Откупитеља, Јован се уздигао у висине самозаборава. Није се трудио да људе привуче себи, већ да њихове мисли уздиже све више и више, све док не стигну до Божјег Јагњета. Он сам био је само глас, узвик у пустињи. Сада је радосно прихватио тишину и повученост, тако да очи свих могу да буду усмерене на Светлост живота.EP 38.6

    Они који су верни свом позиву Божјих гласника, неће тражити част за себе. Љубав према себи изгубиће се у љубави према Христу. Они ће препознати да је њихов посао да објављују, као што је то чинио Јован Крститељ: “Гле Јагње Божје које узе на се грехе света!” (Јован 1,29)EP 39.1

    Душа пророка, испражњена од себе, била је испуњена светлошћу Божанства. Речима које су гласиле као и речи самога Исуса Христа, он је посведочио о Спаситељевој слави, говорећи: “Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је и говори од земље; који долази са Неба над свима је!” (Јован 3,31.34) “Јер кога Бог посла, онај речи Божје говори!”EP 39.2

    У овој Христовој слави треба да учествују сви Његови следбеници. Спаситељ је могао да каже: “Јер не тражим воље своје, него вољу Оца који ме посла!” (Јован 5,30) А Јован је објавио: “Јер Бог Духа не даје на меру!” (Јован 3,34) Тако је и с Христовим следбеницима. Ми можемо да добијемо небеску светлост једино када будемо спремни да се испразнимо од себе. Ми можемо препознати Божји карактер и вером прихватити Христа једино ако пристанемо да сваку своју мисао доведемо у покорност Христу. И свима који то учине, Свети Дух се даје без мере. У Христу “живи свака пунина Божанства телесно. И да будете испуњени у Њему!” (Колошанима 2,9.10)EP 39.3

    *****

    Јованов живот није прошао у беспослици, у аскетској натмурености или у себичној усамљености. С времена на време он је одлазио да се дружи с људима; увек је био заинтересовани посматрач свега што се дешава у свету. Из својих тихих уточишта посматрао је развој догађаја. Виђењем које је било просветљено божанским Духом проучавао је карактере људи, да би могао да научи како да досегне њихово срце небеском поруком. Одговорност његове мисије га је притискала. У самоћи, размишљањем и молитвом, трудио се да опаше своју душу за животно дело које му је предстојало.EP 39.4

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents