Људе не треба подстицати да одлазе у поља као проповедници ако не постоје несумњиви докази да их је Бог позвао. Господ неће поверити одговорност за своје стадо неоспособљеним особама. Они које Бог позива морају да буду људи дубоког искуства, окушани и опробани, људи здравог расуђивања, људи који ће се усудити да укоре грех у духу кротости, људи који разумеју како да хране стадо. Бог познаје срца и Он зна кога да изабере. (1Т 209)EP 321.2

*****

Сувише мало је учињено да се провере проповедници; и управо из тог разлога цркве су имале посла са необраћеним, неуспешним људима, који су уљуљкивали вернике у сан уместо да их буде и покрену на већу ревност и озбиљност у Божјем делу. Има проповедника који долазе на молитвено богослужење и изнова упућују исте старе, беживотне молитве; који проповдају исте старе проповеди из седмице у седмицу, из месеца у месец. Они немају ништа ново и надахнуто да објаве својим заједницама, и то је доказ да нису постали учесници у божанској природи. Христос не станује вером у њиховом срцу.EP 321.3

Они који тврде да држе и проповедају свети Божји закон, а ипак стално крше тај исти закон, претварају се у камен спотицања и за грешнике и за оне који верују у истину. Лабави, опуштени начин на који многи приступају Господњем закону и дару Његовог Сина представља увреду за Бога. Једини начин на који можемо да поправимо то широко распрострањено зло је да строго проверимо сваког ко жели да постане учитељ Речи. Они на којима почива одговорност за то дело, треба да се упознају са историјом кандидата од времена када је изјавио да верује у истину. Његово хришћанско искуство и његово познавање Писма, начин на који приступа истини за садашње време, све се мора проверити. Нико не сме да буде прихваћен као радник у Божјем делу, све док не покаже да је стекао стварно, живо искуство у ономе што је Божје.EP 322.1

*****

Оне који се спремају за уђу у свето дело објављивања библијске истине свету треба пажљиво да провере верни, искусни људи. Пошто стекну нешто искуства, треба обавити још једно дело за њих: треба их представити пред Господом у искреној молитви да Он покаже својим Светим Духом да ли су прихватљиви пред Њим. Апостол каже: “Руке одмах не мећи ни на кога!” (1. Тимотију 5,22) У данима апостола, Божји проповедници се нису усуђивали да се ослоне на своје расуђивање приликом бирања или прихватања људи да заузму свечани и свети положај да говоре за Бога. Они су бирали људе које је њихов разум прихватао, а онда их доводили пред Господа да виде да ли ће их и Он прихватити да иду да раде као Његови представници. Ништа мање се не сме чинити ни данас.EP 322.2

На многим местима срећемо људе који су ужурбано постављени на поверљива места као старешине цркава, иако још нису били оспособљени за тај положај. Они не владају собом на одговарајући начин. Њихов утицај није добар. Црква је у непрестаним невољама због несавршеног карактера својих старешина. Руке су сувише брзо биле положене на те људе. Божји проповедници морају да буду људи беспрекорног угледа, способни да разумно обрађују неки интерес који се појавио. Нама су веома потребни способни људи, који ће послужити на част, уместо на срамоту делу које представљају.EP 322.3

Проповедници треба да буду посебно проверени да се види да ли имају разумно схватање истине за садашње време, тако да могу да пруже повезано излагање пророчанстава или практичних тема. Ако нису у стању да јасно изложе библијске теме, њима је још потребно да буду слушачи и ученици. Да би постали учитељи библијских истина они треба да озбиљно и уз молитву претражују Писмо и да се упознају с њим. Све то треба пажљиво и уз молитву размотрити пре него што се људи пошаљу у поља на рад. (4Т 406.407)EP 323.1

*****

У младом Тимотују Павле је видео човека који цени светост рада проповедника, који се није уплашио могућности страдања и прогонства, и који је био спреман да прими поуку. Ипак, апостол се није усудио да преузме одговорност да пружи Тимотију, неискусном младићу, обуку у еванђеоском проповедничком раду док се претходно није потпуно обавестио о његовом карактеру и његовом дотадашњем животу.EP 323.2

Тимотијев отац је био Грк, а мајка Јеврејка. Од детињства је познавао Писмо. Побожност коју је видео у свом дому била је здрава и разумна. Вера његове мајке и његове баке у Свето писмо била му је стални подсетник на благослове који се добијају испуњавањем Божје воље. Божја Реч је била правило по коме су ове две побожне жене усмеравале Тимотија. Духовна снага поука које је добијао од њих одржавала га је да остане непорочан у говору и неопогањен злим утицајима којима је био окружен. И тако су његови учитељу у дому сарађивали с Богом у његовом припремању да носи одговорности.EP 323.3

Павле је видео да је Тимотије веран, чврст и поштен, па га је изабрао да буде његов пратилац у раду и на путовањима. Они који су поучавали Тимотија у његовој младости били су награђени када су видели свог штићеника повезаног блиским заједништвом с великим апостолом...EP 323.4

Павле је волео Тимотија, “свога сина у вери” (1. Тимотију 1,2). Велики апостол је често изводио младог ученика у природу и испитивао га у вези с догађајима из библијске историје; и док су путовали из места у место, пажљиво га је припремао како да буде успешан у послу. И Павле и Сила, у свим својим дружењима с Тимотијем, трудили су се да продубе утисак који је већ био остављен у његовим мислима о светој, озбиљној природи деловања проповедника Јеванђеља. (АА 203.204)EP 324.1

*****

У свом раду, Тимотије је непрестано тражио од Павла савете и поуке. Он се није кретао нагонски, већ је показивао расуђивање и спокојно размишљање, распитујући се на сваком кораку да ли је то пут Господњи? (АА 205)EP 324.2

МОЛИТВЕНИ ДОМОВИ

РУКОПОЛОЖЕЊЕ