Потребно је дубље посвећење

Ово време захтева већу успешност и дубље посвећење. Ја вичем Господу: “Устани, Господе, и пошаљи гласнике који су свесни своје одговорности, људе у чијим срцима је распето идолопоклоничко обожавање самога себе које је уграђено у темеље сваког греха, који су вољни да посвете себе без остатка Божјој служби; чије душе су свесне светости дела и одговорности њиховог позива; који су одлучили да не приносе Богу оштећену жртву, која их не стаје ни напора ни молитве!”EP 83.4

Војвода од Велингтона је једном приликом присуствовао неком састанку хришћана који су расправљали о могућностима успеха мисионарских напора међу незнабошцима. Позвали су војводу да каже да ли би тај напор, по његовом мишљењу, донео резултате који би одговарали уложеним средствима. Стари војник је одговорио:EP 84.1

“Господо, какве сте наредбе добили за тај поход? Успех није питање стављено вама на расправу. Ако сам добро прочитао наредбе које сте примили, чини ми се да гласе овако: ‘Идите по целоме свету и проповедајте Јеванђеље свакоме створењу!’ Господо, послушајте наредбе које сте добили!”EP 84.2

Браћо моја, Господ долази и ми морамо да уложимо све снаге да обавимо посао који је пред нама. Позивам вас да се потпуно посветите раду. Христос је дао своје време, свој живот, своју снагу, за добро и на корист људског рода. Цели дани су били посвећени раду, целе ноћи су биле провођене на молитви, да би се могао опасати снагом да дочека непријатеља, да буде тако јак да помогне онима који долазе к Њему да потраже помоћ. И као што пратимо поток живе воде линијом зеленила које она напаја, тако се и Христос може видети по делима милости која су обележавала Његов пут на сваком кораку. Куда год је Он ишао, остављао је срећу за собом, здравље је цветало. Тако је једноставно објављивао речи живота да су га и деца могла разумети. Млади су били обузети Његовим духом службе, трудили су се да понављају Његова милосрдна дела указујући помоћ онима у потреби. Слепи и глуви су се радовали у Његовој присутности. Његове речи упућене незналицама и грешнима отварале су им извор живота. Делио је своје благослове обилно и непрестано; они су представљали окупљено богатство вечности, које је Отац као свој дар давао људима преко Христа и у Њему.EP 84.3

Радници за Бога треба да буду сигурни да не припадају себи као да је видљив жиг и печат власништва стављен на њих. Они треба да буду пошкропљени крвљу Христове жртве и у духу потпуног посвећења треба да одлуче да ће уз помоћ Христове благодати постати живе жртве. Међутим, како су ретки они међу нама који посматрају спасење грешника у светлости у којој га посматра небески свемир — као план сачињен од вечности у Божјем уму! Како су ретки они међу нама који су срцем стали уз срце Откупитеља у том великом, свечаном, завршном делу! Не види се ни десетина саучешћа које би се морало показати према душама које су у опасности. Има толико оних који би морали да буду опоменути, а ипак, како су ретки они који показују довољно сажаљења и који заједно са Богом треба да учине све што је у њиховој моћи само да виде душе спасене за Христа!EP 85.1

Када се Илија спремао да напусти Јелисија, рекао му је: “Ишти шта хоћеш да ти учиним докле се нијесам узео од тебе! А Јелисије рече: да буду два дела духа твојега у мене!” (2. Царевима 2,9) Јелисије није тражио световне почасти, место међу великим људима на Земљи. Оно за чиме је чезнуо било је велики део духа изливен на онога кога се Бог спремао да почаствује вазнесењем. Знао је да га ништа друго неће оспособити за дело које се захтевало од њега.EP 85.2

Проповедници Јеванђеља, да је вама било постављено ово исто питање, како бисте одговорили? Шта је највећа жеља вашег срца, док радите у Божјем делу?EP 85.3