Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Еванђеоски Радници

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    ВРЛИНА УЧТИВОСТИ

    Они који раде за Христа треба да буду часни и поуздани људи, чврсти као стена када се ради о начелима, али у исто време нежни и учтиви. Учтивост је једна од врлина Духа. Најузвишенији посао икада поверен човеку је да ради са људским умовима; а онај који жели да нађе приступ срцима мора да послуша налог: “Будите... милостиви, понизни!” (1. Петрова 3,8) Љубав ће постићи и оно што се доказима не би могло! Међутим, тренутна раздраженост, један једини зловољан одговор, недостатак хришћанске углађености и учтивости у неком неважном питању, могу довести до губитка и пријатеља и утицаја.EP 88.4

    Хришћански радник треба да се труди да буде оно што је Христос био на овој Земљи. Он је наш пример, не само у својој беспрекорној неокаљаности, већ и у својој стрпљивости, нежности и привлачности понашања. Његов живот је пример истинске учтивости. Он је увек имао љубазан поглед и реч утехе сиромашнима и потлаченима. Његова присутност је уносила чистију атмосферу у дом. Његов живот је био чист и неокаљан, и као такав је ходао међу непромишљеним, грубим, нељубазним, међу грешним цариницима, необраћеним Самарјанима, незнабожачким војницима, грубим сељацима и разноликим мноштвом. Он је изговарао реч саучешћа где год је пролазио. Када би видео уморног човека, натераног да носи тешке терете, делио је с њим његов терет и говорио му поуке које је сам научио из природе, о Божјој љубави, о љубазности, о доброти. Трудио се да надахне надом најгрубље, најнеугледније, износећи им обећање да могу изградити карактер који ће их приказати као Божју децу.EP 89.1

    Исусова религија омекшава све што је тврдо и грубо у темпераменту, исправља све што је сурово и оштро у понашању. Она чини да речи постају нежне и израз лица привлачан. Научимо се од Христа како да усагласимо високу свест о непорочности и поштењу са ведрином расположења. Љубазан, пристојан хришћанин је најмоћнији доказ који се може изнети у прилог хришћанства.EP 89.2

    Љубазне речи су као роса и тиха киша души. Писмо каже о Христу да је благодат била изливена на Његове усне, тако да “уме проговорити згодну реч уморноме” (Исаија 50,4). Господ позива и нас: “Реч ваша да бива свагда у благодати” “да да благодат онима који слушају” (Колошанима 4,6; Ефесцима 4,29).EP 89.3

    Неки од оних с којима ћете доћи у додир могу да буду груби и непријатни, али немојте због тога и ви да будете такви. Онај који жели да сачува своје самопоштовање, мора да буде пажљив да непотребно не рањава самопоштовање других. Ово правило се мора свето поштовати и према најзловољнијима и најнетактичнијима. Шта Бог намерава да учини с таквим људима, ми не знамо. Он је у прошлости прихватао људе, који нису били много друкчији од ових, да обаве велика дела за Њега. Његов Дух, који утиче на срца, покренуо је сваку њихову способност на најодлучнију активност. Господ је видео у том грубом, необрађеном камењу драгоцени материјал, који ће издржати пробе олуја, врућине и притиска. Бог не гледа као што човек гледа. Он не суди по изгледу, већ испитује срца и суди праведно.EP 89.4

    *****

    Господ Исус захтева од нас да признајемо права сваког човека. Човекова друштвена права и њихова права као хришћана, морају се узимати у обзир. Према свима се мора поступати углађено и пажљиво, као према Божјим синовима и кћерима.EP 90.1

    Хришћанство ће учинити да се човек понаша као господин. Христос је био учтив, чак и према својим мучитељима; и Његови истински следбеници морају да покажу исти тај дух. Погледајте Павла када је био доведен пред управитеље. Његов говор пред Агрипом је слика праве пристојности али и убедљиве речитости. Јеванђеље не подржава формалистичку учтивост која је прихваћена у свету, већ учтивост која проистиче из стварне љубазности срца.EP 90.2

    Ни највеће обраћање пажње на спољашњу пристојност у животу није довољно да уклони сву раздражљивост, грубе осуде и неприкладне речи. Права префињеност се никада неће показати све док се издизање сопствене личности сматра најважнијим циљем. Љубав мора да станује у срцу. Пажљиви хришћанин налази своје побуде за деловање у својој дубоко укорењеној љубави према свом Учитељу. Из корена његове љубави према Христу ниче и несебичан интерес према браћи. Љубав ономе који је гаји даје љупкост, прикладност и пристојност у понашању. Она обасјава лице и ублажава глас; она оплемењује и уздиже цело биће.EP 90.3

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents