ПРИСТОЈНОСТ У ПОНАШАЊУ

Онима који рукују светим стварима упућена је свечана заповест: “Очистите се ви који носите судове Господње!” (Исаија 52,12) Од свих људи, управо они којима је Господ указао поверење и част, они којима је поверена посебна служба, морају да буду најпажљивији у речима и делима. Они треба да буду одани људи, који ће делима праведности и непорочним, правим речима уздизати своје ближње на виши ниво; људи који се не колебају због сваког пролазног искушења; људи чврстих, искрених намера, чији је највиши циљ да сабирају душе за Христа.EP 90.4

Сотонина посебна искушења су усмерена против проповедника. Он зна да су проповедници само људи, који немају неких својих врлина или неке своје светости; он зна да су блага Јеванђеља стављена у земљане судове, које једино божанска сила може претворити у судове за част. Он зна да је Господ одредио проповеднике да буду снажна оруђа за спасавање душа и да могу бити успешни у свом раду једино када дозволе свом вечном Оцу да влада њиховим животом. Зато покушава, служећи се свом својом домишљатошћу, да их наведе на грех, знајући да њихова служба чини да грех у њима постаје још већи; јер чинећи грех, они претварају себе у проповднике зла.EP 91.1

Они које је Бог позвао у проповедничку службу треба да покажу да су оспособљени да служе за светим столом. Господ је заповедио: “И ви будите свети у свему живљењу!” (1. Петрова 1,15) “Буди углед вернима”, пише Павле. “Пази на себе и на науку и стој у томе; јер ово чинећи спашћеш и самога себе и оне који те слушају!” (1. Тимотију 4,12.16) “А свему се крај приближи. Будите, дакле, мудри и трезни у молитвама!” (1. Петрова 4,7)EP 91.2

Проблем непорочности и пристојности у понашању је тема којој морамо посветити пажњу. Ми се морамо чувати греха овог изопаченог времена. Нека се Христови амбасадори не упуштају у безначајне разговоре, у присна пријатељства са женама, удатим или неудатим. Нека сачувају своје одговарајуће место с прикладним достојанством; али, у исто време треба да буду друштвени, љубазни и пријатни према свима. Они се морају држати далеко од свега што само личи на просташтво или на превелику интимност. То је забрањено тло, на које није сигурно ступити својом ногом. Свака реч, свако дело, треба да уздиже, да оплемењује, да профињује. Непажљивост у томе је грех.EP 91.3

Павле позива Тимотија да размишља о свему што је чисто и савршено да би се његово напредовање показало пред свима. Исти савет би био веома потребан људима садашњег времена. Упозоравам наше раднике на неопходност непорочности сваке мисли, сваког дела. Ми носимо појединачну одговорност пред Богом, одговорност за појединачно дело које нико не може обавити уместо нас, а то је наше настојање да свет постане бољи. Иако треба да негујемо друштвеност, нека то не буде само због забаве, него и због виших циљева.EP 91.4

Зар се око нас не догађа довољно свега што нам показује да је оваква опрезност неопходна? На све стране се виде људске развалине, поломљени породични олтари, упропашћени домови. Види се чудно одустајање од начела, мерила морала су снижена, и земља се брзо претвара у Содом. Обичаји који су навукли Божји суд на претпотопне становнике и који су довели до тога да Содом буде уништен огњем, све се више умножавају. Ми се приближавамо крају, када ће Земља морати да буде очишћена огњем.EP 92.1

Нека они, у чије руке је Господ ставио светлост истине, одступе од сваког безакоња! Нека ходе путем честитости, побеђујући сваку страст и навику којом би на било који начин укаљали Божје дело или ставили мрљу на Његову светост. Задатак проповедника је да се одупре искушењима која га дочекују на његовом путу, да се уздигне изнад нискости које спуштају мисли на недостојан ниво. Будношћу и молитвом он може тако да стражари над својим највећим слабостима да оне постају његове најјаче стране. Захваљујући Христовој благодати, људи могу да стекну моралну чврстину, снагу воље и стабилност намере. У овој благодати крије се снага која их оспособљава да се уздигну изнад заводничких, очаравајући сотонских искушења и да постану лојални, одани хришћани.EP 92.2