Аврам као достојан пример

Проба Авраму није била лака, нити је мала жртва тражена од њега. Веома снажне везе везивале су га уз његову земљу, његово племе и његов дом. Али, он није оклевао да послуша позив. Није постављао никаква питања о обећаној земљи - ни да ли је земља плодна ни да ли је клима угодна; нуди ли земља прихватљиве услове, пружа ли прилику за нагомилавање богатства. Бог је рекао и Његов слуга је морао да слуша; најдраже место на Земљи за њега је било место које му је Бог одредио.XC 189.2

И данас многе проверавају као некада Аврама. Они не чују Божји глас који им се непосредно обраћа с Неба, већ их Он позива преко учења своје Речи и околности којима управља својим провиђењем. Од њих се можда тражи да одбаце каријеру која им обећава богатство и част, да се одрекну одговарајућег и корисног друштва, да се одвоје од рођака, да крену путем који наизглед нуди једино самоодрицање, невоље и жртве. Бог им је одредио посао који треба да обаве; али би им лагодан живот и утицај пријатеља и рођака онемогућио да стекну особине неопходне за успех. Он их позива да се одвоје од људског утицаја и подршке, наводи их да осете потребу за Његовом помоћи, да се само на Њега ослоне, тако да им се Он може открити.XC 189.3

Ко је спреман да се на позив Провиђења одрекне омиљених планова и познатог окружења? Ко ће прихватити нове дужности и отићи у неистражена подручја да Божји посао обавља неустрашиво и драге воље, сматрајући да му је сваки губитак који претрпи за Христа у свари добитак? Онај који је спреман да то учини има Аврамову веру и делиће с њим “вечну и од свега претежнију славу” према којој “страдања садашњега времена нису ништа”. (2. Коринћанима 4,17; Римљанима 8,18) - Стварање - патријарси и пророци (Patriarchs and Prophets), стр. 126, 127.XC 190.1