Поглавље 17: ХРИШЋАНСКИ ДОБРОТВОРНИ РАД

Трагом божанских корака

Многи сматрају великом предношћу посету местима из Христовог живота на Земљи, ходање стазама којима је Он прошао, посматрање језера поред кога је волео да поучава, као и брда и долина на којима је често почивао Његов поглед. Али није потребно да пођемо у Назарет, Капернаум или Витанију, да бисмо ишли Исусовим стопама. Његове стопе наћи ћемо крај болесничке постеље, у бедним кровињарама, на препуним улицама великог града и на сваком месту на коме се налазе људска срца гладна утехе. Ићи ћемо Његовим стопама ако чинимо оно што је Он чинио док је био на Земљи. - Чежња векова (The Desire of Ages), стр. 640.XC 194.1

Исус је радио на томе да ублажи сваку патњу коју је видео. Он је имао мало новаца за давање, али се често лишавао хране да би помогао онима чије су Му потребе изгледале веће од Његових. Његова браћа су осећала да Његов утицај сеже далеко, насупрот њиховом. Он је поседовао истанчано разумевање које нико од њих није имао или желео да има. Када су грубо говорили са сиромашним, пониженим бићима, Исус је потражио баш те особе и говорио им речи охрабрења. Онима којима је било потребно, давао је чашу хладне воде и тихо би спустио свој оброк у њихове руке. Пошто је отклонио њихове патње, истине које је поучавао биле су повезане са Његовим делима милосрђа и тако урезане у сећање. - Чежња векова (The Desire of Ages), стр. 86, 87.XC 194.2