Примењена парабола

Два велика принципа Божјег закона су узвишена љубав према Богу и несебична љубав према нашим ближњима. Прве четири заповести и последњих шест висе о, и произилазе из, ова два принципа. Христос је објаснио законику ко је његов ближњи кроз илустрацију човека који је путовао из Јерусалима ка Јерихону, и који је упао међу лопове, био покраден и претучен и остављен да умре. Свештеник и Левит су видели овог човека како пати, али њихова срца нису реаговала на његове потребе. Они су га избегли идући другом страном. Самарјанин је ишао путем, и кад је видео странчеву потребу за помоћи, није га испитивао да ли му је неки род и да ли је из његове земље или његове вере, већ је кренуо да помаже унесрећеном јер је то било нешто што је требало учинити. Он му је помогао најбоље што је могао, ставио га на своју животињу, повео га у гостионицу, и својим новцем платио за његове потребе.XC 200.3

Самарјанин му је, према Христовим речима, био ближњи. Левит и свештеник представљају групу људи у цркви који показују равнодушност према онима којима је потребно њихово саосећање и помоћ. Ова група људи, упркос својим положајима у цркви, крши заповести. Самарјанин представља групу људи који су истински Христови помагачи, и који следе Његов пример чинећи добро.XC 201.1

Оне који су сажаљиви на несрећне, слепе, хроме, невољне, удовице, сирочад и оне који су у потреби, Христос представља као оне који држе заповести, који ће имати вечни живот. ... Христос посматра сва дела милосрђа, доброчинства и свесну бригу за несрећне, слепе, хроме, болесне, удовице, сирочад, као да је Њему учињено; а ова дела су записана у небеским извештајима и биће награђена. С друге стране, извештај ће бити записан у књизи против оних који испољавају равнодушност свештеника и Левита према невољноме, и против оних који користе туђу несрећу и повећају њихов бол да би остварили свој себични напредак. Бог ће свакако наплатити сваки чин неправде и свако испољавање безбрижне равнодушности и занемаривање невољних међу нама. Свако ће коначно бити награђен према својим делима. - Сведочанства (Testimonies), том 3, стр. 511-513.XC 201.2