Црначка раса

У овој земљи постоји велико, необрађено поље. Црначка раса, која броји хиљаде и хиљаде, позива на разматрање и саосећање сваког истинског, практичног Христовог верника. Ови људи не живе у страним земљама, и они се не клањају идолима од дрвета и камена. Они живе међу нама, и изнова и изнова, кроз сведочење Његовог Духа, Бог је привлачио нашу пажњу ка њима, говорећи нам да постоје занемарена људска бића. Ово широко поље лежи необрађено пред нама, захтевајући свет- лост коју нам је Бог поверио. - Сведочанства (Testimonies), том 8, стр. 205.XC 228.4

Зидови одвајања изграђени су између белаца и црнаца. Ови зидови предрасуда сами ће се урушити, као и зидови Јерихона, кад хришћани буду послушали Божју Реч, која их позива на узвишену љубав према њиховом Створитељу и непристрасну љубав према њиховим ближњима. ... Нека свака црква чији чланови тврде да верују у истину за ово време, уочи ову занемарену, угњетену расу, која је, као последица ропства, лишена привилегије размишљања и чињења за себе саме. - Преглед и гласник (Review and Herald), 17. децембар 1895.XC 229.1

Радимо посао за Јужњачке људе. Не будимо задовољни да их само уочимо и доносимо одлуке које не спроводимо; већ учинимо нешто од срца пред Господом, да олакшамо невоље нашој обојеној браћи. - Преглед и гласник (Review and Herald), 4. фебруар 1896.XC 229.2

Име црног човека записано је у књизи живота одмах поред имена белог човека. Сви су једно у Христу. Рођење, место, националност или боја не смеју да узвисе или унизе људе. Карактер је оно што чини човека. Ако црвени човек, Кинез или Афиканац преда своје срце Богу у послушности и вери, Исус га не воли мање због његове боје. Он га назива својим вољеним братом. - Јужњачки рад (Тхе Соутхерн Wорк), 20. март 1891, стр. 8.XC 229.3

Долази дан кад ће царевима и господарима ове Земље бити драго да замене места са најпонизнијим Африканцем који је положио своју наду у Јеванђеље. - Јужњачки рад (Тхе Соутхерн Wорк), 20. март 1891, стр. 8.XC 229.4

Божја брига за душе афричке расе које би могле бити придобијене да му служе ништа није мања од Његове бриге за Израел. Он од својих људи захтева далеко више мисионарског рада са свим слојевима људи Југа, а посебно обојеном расом. Нисмо ли ми под далеко већом обавезом да радимо за обојене људе него за оне којима смо веома наклоњени? Ко је ове људе држао у ропству? Ко је према њима био равнодушан? ... Ако је раса унижена, ако су они несимпатични у својим навикама и понашању, ко их је направио таквима? Нису ли им зато бели људи више дужни? Након толико много лошег што им је учињено, зар не треба уложити најозбиљнији напор да их се подигне? Истина им се мора однети. И они треба да спашавају душе као и ми. - Јужњачки рад (Тхе Соутхерн Wорк), 20. март 1891, стр. 11, 12.XC 229.5