Како се противити обесхрабрењу
Слуге Господње треба да очекују сваку врсту обесхрабрења. Они ће бити искушани, не само кроз бес, презир и суровост непријатеља, већ и кроз тромост, недоследност, млакост и издају пријатеља и помагача... Чак и они који желе да Божје дело напредује, ипак ће ослабити руке Његових слугу слушајући, извештавајући, напола веровати у клевете, хвалисања, и претње њихових непријатеља. ... Усред великих обесхрабрења, Немија је Бога учинио својим повереником; и ту је наша одбрана. Сећање на оно што је Господ учинио за нас биће нам подршка у свакој опасности. “Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?” И “ако је Бог с нама, ко ће на нас?” Колико год лукаве биле завере сотоне и његових сарадника, Бог може да их открије, и уруши све њихове намере. - Јужњачки стражар (Southern Watchman), 19. април 1904.XC 252.2
Они који се налазе у првим борбеним редовима, којима Свети Дух поверава посебна дела, често ће осетити реакцију када им се терети смање. Клонулост може да обузме и најодваженију веру и ослаби најчвршћу вољу. Међутим, Бог разуме, Он и даље сажаљева и воли. Он чита побуде и намере срца. Да стрпљиво чеакју, да се уздају и онда када све изгледа мрачно, то је поука коју треба да науче вође у Божјем делу. Небо их неће изневерити у дан њихове муке. Ништа није наизглед тако беспомоћно, а стварно тако непобедиво, као душа која је свесна свога ништавила и која се потпуно ослања на Бога. - Историја пророка и царева (Prophets and Kings), стр. 174, 175.XC 252.3
Господ тражи војнике који неће посустати нити се обесхрабрити; већ који ће прихватити тај посао са свим његовим непријатним карактеристикама. Он би желео да сви ми видимо Христа као Узора. - Преглед и гласник (Review and Herald), 17. јул 1894.XC 253.1
Они који данас проповедају неомиљенее истине не треба да буду обесхрабрени што се понекад морају суочити са пријемом, чак и код оних који тврде да су хришћани, који није ништа повољнији од онога на који су наилазили Павле и његови сарадници у народу са којим су радили. Гласници крста морају се опремити будношћу и молитвом, морају у вери и храбро ићи напред, увек радећи у име Христово. Морају уздизати Христа као човековог Посредника у небеском СВетилишту, као Онога на кога су указивале све жртве из Старога завета, и чијом Жртвом помирења сви преступници Божјег закона могу стећи мир и опроштај. - Апостолска црква - Христовим трагом (The Acts of the Apostles), стр. 230.XC 253.2