Поглавље 11—УПОЗНАВАЊЕ БОГА

Бог се служи разним средствима да би нам се открио и довео нас у уску везу са собом. Природа нам непрестано го вори о Богу, и отворено срце постаје способно да осети љубав и славу Бога, који се откривају преко његових дела. Пажљиво ухо чује и разуме Божји глас у природи. Зелена поља, горостасно дрвеће, пупољци и цветови, облаци који путују небом, киша, поток који жубори, величанственост неба утичу на наша срца и позивају нас да упознамо Створитеља свих ствари.SC 57.1

Наш Спаситељ уплео је свуда у своје дивне поуке упоређења из природе. Дрвеће, птице, цвеће по долинама, брда, језера и дивно украшени небески свод, као и све прилике и догађајм у обичном животу, повезани су уско са речју истине. Зато се сећамо. Спаситељевих поука и усред брига и патњи земаљског живота.SC 57.2

Божја је воља да његова деца науче да цене његова дела, да налазе задовољство у једноставној и тихој лепоти која украшава наш земаљски стан. Бог воли спољашњу лепоту, али изнад свега воли чистоту и лепоту карактера. Он жели да негујемо чистоту, скромност и племениту лепоту.SC 57.3

Кад бисмо пажљиво посматрали Божја створеља, добили бисмо драгоцене поуке о поуздању у Бога и послушно сти. Почевши од звезда, које путују кроз свемир већ хиљадама година одређеним правцима, па до најситније прашине која лебди у ваздуху — све се покорава Божјој вољи. Створитељ се брине за све и одржава све што је створио. У његовши су рукама безбројни светови свемира, али Он се стара у исто време и о потребама малог врапца, који безбрижно и без страха цвркуће своју једноставну песмицу. Небески О- тац води бригу о човеку кад иде на свој свакодневни рад, кад се моли Богу, кад иде на починак, и јутром кад се буди. Он види богаташа кад се гости у својој палати и сиромаха кад своју дечицу скупља око свог оскудног стола — над сваким бди нежно око небеског Оца. Ниједна суза није потекла за коју Бог не зна, нема тога смешка који Oн није приметио.SC 57.4

Кад бисмо ово веровали, брзо бисмо се ослободили свих узалудних брига. Онда се не бисмо у животу толико пута разочарали, све своје велике и мале бриге предали бисмо у руке Онога кога не може збунити мноштво брига нити га може притиснути наш терет. Ми бисмо тада осетили такав душевни мир, какав одавно нисмо имали.SC 58.1

Кад уживамо у лепоти и милини ове земље, сетимо се будућег живота, у коме се неће знати за јад греха и за смрт, и у коме природа неће више носити трагове проклетства. Створимо у машти слику домовине блажених и сетимо се да ћe бити много лепша него што je у стању да замисли и најсмелија машта. У разноврсним даровима којима је Бог обдарио природу видимо тек слаби одсјај његове сдаве. У Светом писму пише: „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човска не дође,оно спреми Бог за оне који га љубе.” (1. Кор. 2, 9.)SC 58.2

Песници и ботаничари могу о природи много да кажу, али хришћанин са великом радошћу ужива у њеним лепотама, јер он види у њима Божје дело, и у сваком цвету, грму и дрвету види његову љубав. Нико не разуме право значење гора и долина, река и језера, који у љима не види израз Божје љубави према нама људима.SC 58.3

Бог нам говори својим брижљивим старањем и утицајем свога Духа на наше срце. Из нашег обичног живота, из наше околине, као и из разних прилика свакодневног живота, можемо црпсти драгоцене поуке, само ако су наша срца отворена да их приме. Псалмиста описује Божје старање речима: ,,Пуна је земља доброте Господње.” (Псалам 33, 5.) А на једном другом месту каже: „Ко је мудар, нека ово запамти и нека позна доброту Господњу.” (Псалам 107, 43.)SC 58.4

Бог нам говори својом Речју. Из ње упознајемо боље његово бићe, његово поступање с људима и његови велико дело спасења. Пред нама су огворене књиге пророка и патријараха и других светих људи из старине. И они су били људи „као и ми”. (Јаков 5, 17.) И они су се борили с разочарањима, били су изложени искушењима, којима су каткад и подлегли, али су се опет дизали и Божјом милошћу одно- сили победу. Ови примери храбре нас у нашим напорима да чинимо правду. Кад читамо о дивним искуствима ових људи, о светлости, љубави и благословима којима су се они раловали, кад читамо о њиховим делима која су чинили кроз поклоњену милост, тада се у нашим срцима пали пламен светог одушевљења, испуњава нас онај Дух који је радио у њима, и у нама се буди жеља да постанемо слични њима, и да, као и они, ходимо с Богом.SC 58.5

Исус вели за књиге Старог завета — а колико то више важи за књиге Новога завета — „оне сведоче за мене” (Јо ван 5, 39), за Спаситеља — Онога у коме су усредсређене све наше наде у вечни живот. Да, цело Свето писмо говори о Христу. Од првог извештаја о стварању света: ,,Од онога што је постало ништа није постало без ње” (Jов. 1, 3), па све до последњег обећања: „Ево ћу доћи скоро” (Откр. 22, 12), свуда читамо о његовим делима и чујемо љегову реч. Ако хоћете да се упознате са Спаситељем, проучавајте Свето писмо.SC 60.1

Испуните своја срца Божјим речима. Оне су као жива вода, која ће угасити вашу жеђ. Оне су живи небески хлеб. Исус каже: ,,Ако не једете тела Сина човечјега и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи.” (Јован 6, 53.) Даље објашњава: „Речи које вам ја рекох дух су и живот су.” (Јован 6, 63.) Наше тело се развија и расте од онога што једемо и пијемо. Како у телесном тако и у духовном животу: оно што примамо у себе и о чему размишљамо даје нашем духовном животу снагу и јачину.SC 60.2

Предмет спасења проучавају и анђели. Он ће бити предмет хвалоспева избављених кроз безбројна столећа вечности. Зар он не заслужује да се брижљиво проучава? Неописиво Христово милосрђе и његова љубав, жртва коју је принео за нас, изискује од нас озбиљно и свестрано проучавање. Стога треба што више да размишљамо о личности нашег Спаситеља и Посредника и о његовом задатку да спасе од греха свакога који верује у њега. Ако нашу пажњу посветимо овим небеским стварима, онда ће вера и љубав ојачати, наше молитве биће пријатније Богу, јер ће све више бити прожете вером и љубављу. Наше ће поверење у Исуса расти из дана у дан, наша искуства о његовој дивној моћи, која спасава све оне који му се моле, биће богатија.SC 60.3

Кад посматрамо савршенство нашег Спаситеља, тада се у нама буди жеља за нашим потпуним унутрашњим обновљењем по угледу на његову чистоту. У нама се буди жарка жеља да постанемо слични Ономе кога обожавамо. Што ви- ше мислимо о Христу, то ћемо више говорити и другима о њему и објавићемо га свету.SC 60.4

Свето писмо није писано само за учене; напротив, оно је намењено за народ. Велике спасоносне истине изнете су у њему јасно као дап. Нико неће пасти у заблуду и изгубити прави пут осим оних који иду за својим личним мишљењем, уместо за јасно изложеном Божјом вољом.SC 61.1

Што се тиче науке Светог писма, не треба да слушамо шта људи кажу о њој, већ треба сами да испитујемо Божје речи. Ако допустимо да други мисле за нас, изгубићемо сопствену снагу, оштетићемо своје способности. Ако не развијамо наше душевне способности проучавањем драгоцених предмета, oне ћe закржљати и на крају нећемо више бити способни да потпупо разумемо Божје речи. Способности нашег ума ћe се проширити ако се трудимо да пронађемо везу међу предметима о којима Библија говори, упоређујући стих са стихом и један духовни предмет са другим.SC 61.2

Наш разум развија се најбоље детаљним проучавањем Светога писма. Ниједна друга књига не може да тако оплемени наше мисли, да ојача наше, душевне способности, као што то могу да учине дубоке, оплемењујуће истине Светог писма. Када би се Божја реч проучавала као што треба, онда би се људи одликовали ширином ума, племенитошћу карактера и чврстином намера, који се данас тако ретко налазе.SC 61.3

Од брзог читања Светог писма немамо много користи. Неко може прочитати и цело Свето писмо, па ипак да не схвати његову лепоту и да не разуме његово велико сакривено благо. Темељито проучавање појединих места, док нам њихова садржина не постане потпуно јасна, док не схватимо потпумо план спасења, вреди много више неголи површно читање многих глава без одређеног циља и без намере да нешто научимо. Имајмо своју Библију увек уз себе. Читајмо је кад год нам се пружи прилика за то, покушајмо упамтити извесне стихове. Чак и путем можемо читати неке одсеке Светог писма и размишљати о њима.SC 61.4

Праву мудрост не можемо докучити без озбиљног проучавања и дубоког истраживања са молитвом. Многи делови Светог писма тако су јаени да је немогуће да се неправилно схвате, али има таквих чији садржај није тако јасан да би се могао одмах разумети. Поједина места се морају упоређивати с другима. Главни услови за правилно разумевање јесу: брижљиво истраживање и предано размишљање, пра- ћено молитвом. Овакво проучавање донеће богату награду. Као што рудар проналази жилу племенитог метала, иако је сакривеиа дубоко у земљи, тако ћe и омај који неуморно истражује скривено благо Божје речи наћи истине од највеће важности. Али за очи немарног читаоца oнe ћe остати вечито сакривене. Надахнуте Божје речи, ако се приме у срце, биће као струје живе воде.SC 61.5

Свето писмо не треба никад да проучавамо без молитве. Пре него што га отворимо, треба да се помолимо за помоћ Светога Духа, коју ћемо сигурно добити. Кад је Натанаило дошао код Исуса, Спаситељ је узвикнуо: ,,Ево правога Израиљца, у ком нема преваре!” Натанаило запита: „Одакле ме познајеш?” Исус му одговори: „Пре него што те позва Филип, видео сам те кад си био под смоквом.” (Јован 1, 47. 48.) Исус ћe и нас видети на усамљеном месту молитве, кад га мoлимо да нам помогне да упознамо праву истину. Анђели из света светлости биће вође оних који понизним срцем моле за Божју помоћ.SC 62.1

Свети Дух узвисује и слави Спаситеља. Он настоји да нас упозори на чистог и праведног Господа Исуса Христа и на спасење које је Он извојевао. Исус каже о Светом Духу: „Јер ћe од мога узети, и јавиће вама.” (Јован 16, 14.) Овај Дух истине је једини прави учитељ, божанске истине. Колико Бог високо цени човечји род види се по томе што је допустио да његов Син умре за наше спасење, и што нам je дао свога Светог Духа за нашег сталног пратиоца и учитеља.SC 62.2