Поглавље 13—ШТА ЋEMO СА СУМЊОМ?

Многе xришћaнe, особито оне који су млади у вери, узнемирава с времена на време нека сумња. У Светом писму има ствари које су за њих неразумљиве и тамне, и сотона управо то употребљава да поколеба њихову веру у Свето писмо као у објављену Божју реч. Они говоре: ,,Како да нађем прави пут? Ако је Свето писмо заиста Божја реч, како да се ослободим ових сумњи?”SC 71.1

Бог не тражи од нас да верујемо нешто а да нам не да доказе за наше веровање. Његово биће, његов карактер, истинитост његове Речи потврђени су доказима који апелују на наш разум, а таквих доказа има много. Али Бог није искључио могућност сумње. Наша вера мора да се оснива на унутрашњем сведочанству, а не на спољашњим доказима. Они који су склони да сумњају наћи ће за то прилике, док они који искрено траже истину наћи ће довољно доказа на које се њихова вера може да ослони.SC 71.2

Немогућe је да један човек разуме потпуно дела и карактер Бесконачног. Божје свето биће остаће обавијено тајанственошћу и за најоштрији ум и за најобразованијег човека. „Мислиш ли ти тајне Божје прозрети, или до савршеног знања Свемоћног допрети? Оно је као небо високо; па шта би ти учинио? Дубље је од шеола, па шта можеш знати?” (О Јову 11,7. 8.)SC 71.3

Апостол Павле узвикује: ,,О дубино богатства, мудрости и знања Божјега! Како су неиспитљиви судови његови и неистражљиви путеви његови!” (Римљ. 11, 33.) Иако се каже: „Облак је и мрак око њега”, ипак су „благост и правда темељи престола његовог.” (Псалам 97, 2.) Оно што Бог чини с нама можемо утолико да разумемо уколико можемо да схватимо његову бесконачну љубав и његово милосрђе у вези с његовом свемоћи. Од његових намера можемо да разумемо толико колико је то добро за нас. Зато треба спокојно да се предамо у руке Свемоћнога и да се поверимо његовом срцу које је пуно љубави.SC 71.4

Божја реч и Божји карактер стављају нас пред тајне које ми, смртна бића, нећемо никад потпуно разумети. Појава греха на свету, Христово утеловљење, новорођење, васкрсење и многе друге ствари које нам износи Свето писмо, одвише су дубоке тајне да би их човечји разум могао објаснити или потпуно схватити. Немамо узрока да сумњамо у његову Реч зато што не можемо да разумемо тајне његовог провиђења. У обичном животу окружавају нас сваки дан тајне које не можемо докучити. Најобичније животне појаве су загонетке које ни најмудрији мислилац не може да одгонетне. Свуда се дешавају чуда која својим разумом не можемо схватити. Зар да се онда чудимо што и у духовном свету има тајни, које не можемо докучити? Тешкоћа се састоји само у томе што је човечји разум слаб и ограничен. Бог нам је у Светом писму дао довољно доказа о свом божанству, а ми не треба да сумњамо у његову Реч зато што не разумемо све тајне његовог провиђења.SC 72.1

И апостол Петар каже да у Светом писму има места, ,,у којима су и неке тачке које се тешко разумеју, а чији смисао ненаучени и неутврђени изврћу... на своју погибао”. (2. Пстр. 3, 16.) Ове тачке узели су они који сумњају као доказе против Божје речи; али, то су, напротив, јаки докази о божанском пореклу Светог писма. Кад би нам Свето писмо износило само оно што можемо лако да разумемо, кад би несавршени људски разум могао да схвати његову величину и величанство, онда оно не би више имало непобитне доказе о свом божанском пореклу. Управо та величанственост и недокучивост појединих истина које оно садржи доказују нам да је Свето писмо заиста Божја реч.SC 72.2

Библија открива небеске истине тако једноставно и потребе и жеље људског срца тако савршено, да јој се диве и чуде и највећи духови, а понизне и неуке оспособљава да нађу пут спасења. Ове једноставне истине баве се предметњма који су тако дубоки и тако недокучиви и за најобразованије људе, да их можемо примити само зато што их говори Бог. План спасења је тако јасан да свако може разумети које кораке треба да учини у покајању пред Богом и у вери у Господа Исуса Христа да би нашао спасење. Али под овим ја- сним истинама сакривене су тајне које обавијају његову славу — тајне, које не може докучити човеков дух али које искреног истраживача истине испуњавају дивљењем и вером. И тако, што више проучава Свето писмо, све се више уверава да је оно Божја реч, и да човечји разум мора дубоко да се поклони пред величанственошћу божанског откривења.SC 72.3

Тиме што увиђамо да не можемо потпуно разумети велике истине Светог писма, признајемо да ограничени човечји разум није способан да схвати Бесконачног; признајемо да ми, људи, не можемо схватити намере Свемоћнога.SC 73.1

Многи сумњивци и неверници одбацују Божју реч зато што не могу да докуче све њене тајне. Чак ни они који верују у божанско порекло Светог писма нису изван ове опасности. Апостол Павле каже: „Пазите, браћо, да не буде у коме од вас срце зло и неверно, да одступи од Бога живога.” (Јевр. 3, 12.) Сасвим је оправдано да се пажљиво проучавају науке Светог писма и истражују „дубине Божје” (1. Кор. 2, 10) онолико колико су нам откривене у Светом писму. Ако је „оно што је тајно, Господа Бога нашега”, ,,објављено је наше”. (5. Мојс. 29, 29.) Али сотона се труди да помути нашу способност расуђивања. Проучаваљу библијских истина придружује се извесна охолост, која се испољава у нестрпљивости и обесхрабрењу чим се појави нешто што се не може протумачити на задовољавајући начин. За многе је понижење што не могу да разумеју све истине Светог писма. Они не желе да чекају да им сам Бог открије те тајне. Они мисле да могу својим ограниченим разумом да схвате дубине Божје, и кад то не успеју, поричу божанско надахнуће Светог писма. Истина, постоје многе теорије и популарне науке које тврде да потичу од Библије, али тамо не налазе никакав ослонац, чак су у супротности са садржином њених надахнутих страна. Ово је збунило многе и навело их на сумњу. Али за то није крива Божја реч, него су криви људи који су је изврнули.SC 73.2

Кад би било могуће људским створењима да потпуно схвате Божје биће и разумеју његова дела, тада не би више имали да открију никакве истине, не би имали шта да проучавају, њихов разум и њихова осећаља не би се више развијали. Бог више не би био узвишено биће, а човек би постигао врхунац знања, те не би више напредовао. Захвалимо Богу што то није тако. Бог је бесконачан; у њему је сакривено „све благо мудрости и разума”. (Кол. 2, 3.) Људи неће никад моћи да исцрпу благо његове мудрости, љубави и моћи.SC 73.3

Бог жели да већ у овом животу открије својој деци што боље своје истине. За то постоји само један начин. Божју реч можемо разумети једино помoћy Светога Духа, којим је надахнута. „Божје ствари нико не зна осим Духа Божјега.” ,,Јер Дух све испитује, па и дубине Божје.” (1. Кор. 2,11. 10.) Спаситељ је обећао својим ученицима и следбеницима: „Али кад дође Он, Дух истине, упутиће вас ма сваку истину... јер ће од мојега узети и јавиће вама.” (Јован 16, 13. 14.)SC 74.1

Бог жели да човек размишља. Проучавање Светога писма оплемениће и развиће његове способности више негоди иједно друго проучавање. Ипак, чувајмо се да не почнемо обожавати људски ум, који је несавршен и ограничен. Ако желимо да разумемо истине Светог писма, морамо да имамо веру малог детета, да будемо спремни да учимо и да молимо за помоћ Светог Духа. Осећање Божје моћи и мудрости, a наше немoћи и неспособности да схватимо његову величину, треба да нас учини понизнима и да нас подстакне да његову Реч отварамо са истим страхопоштовањем, са којим додазимо пред његово лице. Кад би људи истраживали Свето писмо на овај начин, онда би у њему нашли разум који надвисује људски разум, и тада би се срцем и умом поклонили пред великим ЈА CAM.SC 74.2

Многе ствари које су на изглед тешке и тајанствене, постаће јасне и једноставне за оне који их проучавају на овај начин. Али без помоћи Светог Духа бићемо увек у опасности да изврнемо речи Светога писма или их погрешно тумачимо. Многи читају Свето писмо без икакве користи, па чак и на своју пропаст. Ако Свето писмо отварамо без страхопоштовања и молитве, ако наше мисли и осећања нису управљени на Бога или нису у складу с Божјом вољом, онда ћe наш разум ускоро помутити сумња; и само проучавање Светог писма ојачаће ту сумњу! Тада ћe сотона утицати на наше мисли и улиће у нас своје предрасуде. Докле год људи у речима и делима не теже за тим да живе у сагласности с Божјом вољом, биће у опасности — па ма како образовани били — да погрешно разумеју речи Светог писма; стога нико не може да се ослони на њихова разлагаља. Никад нећемо правилно разумети Свето писмо ако га проучавамо заго да бисмо у њему нашли противуречности. Таквим проучавањем наћи ћемо повод за сумњу и неверство и тамо где је све јасно и једноставно.SC 74.3

Ma какав изговор нашли, прави узрок сумње је у највише случајева љубав према греху. Нашем охолом срцу нису пријатна учења и забране Светог писма. А они који не испуњавају његове заповести брзо су приправни да посумљају у његово божанско порекло. Да бисмо упознали истину, потребно је да искрено тежимо за њом и да смо вољни да јој будемо послушни. Они који тако проучавају Свето писмо наћи ћe у њему довољно доказа да је оно Божја реч, и разумеће истине које ћe их избавити и припремити за спасење.SC 75.1

Исус је рекао: ,,Ко хоће његову вољу вршити, разумеће да ли је ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.” (Јован 7, 17.) У место да сумњамо у оно што не разумемо, треба да идемо за светлошћу која већ обасјава нашу стазу; тада ћемо примити већу светлост. Милошћу Исуса Христа прихватимо све дужности које су нам јасно откривене, и ми ћемо бити способни да разумемо и испунимо и оне дужности, у које сада још сумњамо.SC 75.2

Постоји један доказ приступачан како за учене тако и за необразоване. To је доказ искуства. Бог нас позива да сами искусимо истинитост његових речи и његових обећања. Тај позив гласи: „Испитајте и видите колико је Господ добар.” (Псалам 34, 8.) Уместо да се ослањамо на речи других, треба сами да испитујемо. Бог каже: ,,Иштите и примићете.” (Јован 16, 24.) Његова обећања ће се испунити. Никад она нису изневерила нити ћe изневерити. Ако се приближимо Исусу и радујемо се његовој савршеној љубави, тада ће нестати наше сумње и ишчезнуће наша душевна тама пред светлошћу његовог присуства.SC 75.3

Апостол Павле каже да нас је Бог „избавио од власти таме и преместио нас у царство Сина љубави своје”. (Кол. 1, 13.) Ко год је прешао из смрти у живот, „потврдио је да је Бог истинит”. (Јован 3, 33.) Он може да каже: „Потребна ми је била помоћ, и нашао сам је у Исусу. Он се стара о свим мојим потребама. Он је заситио моју гладну душу. Свето писмо је сада за мене откривење Исуса Христа. Питате ме, зашто верујем у Исуса? Зато што је Он за мене небески Спаситељ. Зашто верујем у Свето писмо? Зато што ми кроз њега говори Божји глас.” Сами у себи ми тада имамо сведочанство да је Библија истина и да је Исус Божји Син. Ми знамо да нисмо прихватнлн мудро измишљене приче.SC 75.4

Апостол Петар опомиње верне да напредују „у милости и у познању Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа”. (2. Петр. 3, 18.) Уколико Божја деца расту у милости, утолико јасније и боље разумеју Божју реч; у њеним светим истинама откривају нове лепоте и нове видике. Ово је било искуство Божје деце свих времена, и то ће бити њихово искуство до краја. „А пут је праведнички као светло видело, ко је све већма светли док не буде прави дан.” (Приче 4, 18.)SC 75.5

Вером, гледајући у будућност, можемо унапред да се радујемо времену када ћемо се — по Божјем обећaњy — стално интелектуално развијати. Тада ћe се наше људске способности сјединити са божанском мудрошћy, и све наше душевне снаге биће у директној вези са Извором светлости. Можемо се радовати што ћe нам Бог у својој мудрости објаснити све што нам је овде било нејасно и што ћeмо разумети све тешке стварн које овде нисмо разумели. У чему данас наш ограничени разум види само несклад и бесциљност, тада ћемо видети најсавршенији и најдивнији склад. ,,Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћeмо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат”. (1. Кор. 13, 12.)SC 76.1