Sledimo Hrista u obredu Večere Gospodnje, 31. maj

»Таkо i čašu po večeri, govoreći: ova je čaša novi zavet u mojoj krvi, ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.« 1. Korinćanima 11,25.SKB 156.1

Hristos je stajao na raskrsnici između dva sistema i njihova dva velika praznika... Dok je jeo Pashu sa svojim učenicima, On je umesto nje utemeljio službu koja je trebalo da bude uspomena na Njegovu veliku žrtvu. Trebalo je da narodni jevrejski praznik bude zauvek ukinut. Služba koju je Hristos uspostavio trebalo je da bude poštovana među Njegovim učenicima u svim zemljama i u sva vremena... Trebalo je da se ovaj obred svetkuje sve dok On po drugi put ne dođe u sili i slavi.SKB 156.2

Prilikom ovih obreda, koje je sam utemeljio, Hristos se sreće sa svojim narodom i svojom prisutnošću mu daje snagu... Svi oni koji u veri budu gledali na Njega, dobiće velike blagoslove. Svi oni koji budu zanemarivali ove trenutke božanskih prednosti mnogo će izgubiti. O njima bi se s pravom moglo kazati: »Niste svi čisti!«...SKB 156.3

Međutim, obred Večere Gospodnje nije trebalo da bude vreme tugovanja. To nije bila njegova svrha... Nije trebalo da se sećaju sukoba između sebe i svoje braće. Obred pripreme bio je određen za sve to... Sada su dolazili da se sretnu sa Hristom. Nije trebalo da stoje u senci krsta, već u njegovom spasonosnom videlu. Trebalo je da otvore srca blistavim zracima Sunca pravednosti. Sa srcima koja su bila očišćena Hristovom najdragocenijom krvlju, potpuno svesni Njegove prisutnosti, iako Ga ne vide, trebalo je da čuju Njegove reči: »Mir vam ostavljam!«... (Jovan 14,27)SKB 156.4

Obred Večere Gospodnje ukazuje na Hristov drugi dolazak. Njegov je zadatak da tu nadu održi živom u umu učenika... U svojim nevoljama nalazili su utehu u nadi u drugi Gospodnji dolazak. Neizrecivo im je dragocena bila misao: »Jer kad god jedete ovaj hleb, i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete dokle ne dođe!« (1. Korinćanima 11,26)SKB 156.5