Pokazana hrabrost u poslušnosti, 17. juli

»А anđeo reče: ne diži ruke svoje na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se boj is Boga, kad nisi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi.« 1. Mojsijeva 22,12.SKB 203.1

Avram... poslušan božanskom naređenju... nastavlja svoj put sa Isakom pored sebe. Pred sobom vidi planinu za koju mu je Gospod rekao da na njoj prinese žrtvu. Skida drvo sa pleća sluge i polaže ga na Isaka, onoga koji će biti prinesen. Opasuje svoju dušu čvrstinom i strašnom ozbiljnošću, spreman za delo koje Bog od njega traži. Slomljena srca i drhtavih ruku, uzima vatru, dok Isak pita: Oče, eto vatre i drva, a gde je žrtva? Ali, oh, Avram sada ne može da mu otkrije tajnu! Otac i sin grade oltar, i dolazi strašni trenutak za Avrama da kaže Isaku ono što je mučilo njegovu dušu u toku celog tog dugog putovanja, da je sam Isak žrtva. Isak nije dete, on je odrastao mladi čovek. On je mogao odbiti da se pokori očevom planu da je tako hteo. Nije optužio oca za ludost, niti je čak pokušao da ga odvrati od nje-gove namere. On se pokorava. On veruje u ljubav svoga oca, zna da on ne bi prineo tu strašnu žrtvu, dao svog jedinog sina, da Bog to od njega nije tražio.SKB 203.2

Isaka vežu drhtave ruke oca, punog ljubavi i saučešća, zato što je Bog tako rekao. Sin se pokorava žrtvovanju, jer veruje u poštenje svoga oca. Ali, kada je sve bilo spremno, kada je vera oca i pokornost sina bila potpuno okušana, Gospodnji anđeo zaustavlja podignutu ruku Avrama, koji se upravo sprema da prinese sina, i kaže mu da je dosta.SKB 203.3

Da bismo mogli dragovoljno poslušati Boga u svim okolnostima, neophodna je velika hrabrost.SKB 203.4

Mi možemo upoznati Hrista jedino ako Ga volimo i ako smo Mu poslušni. Bog traži smele ljude, koji neće popustiti niti se obeshrabriti.SKB 203.5