On nas poučava, 24. januar

»I vi pomazanje što primiste od njega, u vama stoji, i nije potrebno da vas ko uči; nego kako vas to samo pomazanje uči u svemu, i istinito je, i nije laž, i kao što vas nauči ostanite u njemu.« 1. Jovanova 2,27.SKB 28.1

Duh je onaj koji uči i prosvetljuje. Najsnažnije propovedanje Reči, čitanje Pisma, neće biti u stanju da preobrazi karakter i da spase dušu ukoliko Duh ne bude radio zajedno sa ljudskim oruđima i preko njih. Planiranje i osmišljavanje ne smeju biti takvog karaktera da čovekovo ja stavljaju u prvi plan. Reč je sila, mač, u rukama ljudskog oruđa, ali je Sveti Duh ta njena vitalna snaga koja je u stanju da utiče na um. »I biće svi naučeni od Boga!« (Jovan 6,45) Bog čini da svetlost zasija u srcima... Razlog zašto Bog može tako malo da učini za nas krije se u tome što zaboravljamo da se živa sila Svetoga Duha mora sjediniti sa ljudskim oruđem.SKB 28.2

Što se tiče velike istine koju smo imali prednost da primimo, trebalo bi, a silom Svetoga Duha to i možemo, da postanemo živi prenosioci svetlosti. Tada bismo se mogli približiti prestolu milosti; i videvši dugu obećanja, kleknuti poniznog srca, i tražiti carstvo nebesko sa duhovnom revnošću koja će biti nagrađena. Mi ga moramo uzeti silom, kao što je to učinio Jakov. Tada će naša vest postati sila Božja na spasenje. Tada će i naše molitve biti pune ozbiljnosti, pune svesti o našoj velikoj potrebi; i nećemo biti odbijeni. Istina će se objavljivati životom i karakterom, usnama koje su odšćene živim ugljevljem sa oltara Božjega. Kada budemo stekli to iskustvo, uzdignućemo se iznad svojih jadnih, bezvrednih »ja« , kojima smo udovoljavali tako revnosno. Oslobodićemo svoje srce izopačene snage sebičnosti i ono će se ispuniti hvalom i zahvalnošću Bogu. Uzvisivaćemo Gospoda, Boga svake milosti, koji je uzvisio Hrista. On će pokazati svoju snagu preko nas, pretvarajud nas u oštre srpove na žetvenom polju.SKB 28.3