Treba da činimo dobro svojim bližnjima, 17. septembar

»Ne odreci dobra onima kojima treba, kad možeš učiniti.« Priče 3,27.SKB 265.1

Spasiteljevo srce je tako spremno, tako željno da nas pozdravi dobrodošlicom kao članove Božje porodice, da u prve reči koje treba da upotrebimo približavajući se Bogu, On stavlja obećanje o našem božanskom srodstvu — »Oče naš!«... Nazivajući Boga svojim Ocem, mi svu Njegovu decu priznajemo za svoju braću. Svi smo mi delovi velikog tkiva ljudskog roda, svi smo članovi jedne porodice. U naše molitve treba da uključimo i svoje bližnje isto kao i sebe. Niko se ne moli pravilno ako blagoslov traži samo za sebe.SKB 265.2

Mi smo povezani sa Gospodom najjačim vezama, a iskazivanje ljubavi našeg Oca treba da izazove našu najsinovskiju ljubav i najdublju zahvalnost. Božji zakoni utemeljeni su na najstrožem poštenju i tako su sročeni da unapređuju sreću onih koji ih drže.SKB 265.3

U pouci o veri koju je Hristos održao na Gori, otkrivena su načela istinske religije. Religija uvodi čoveka u lični odnos sa Bogom, ali ne isključuje iz njega druge; jer se načela Neba moraju sprovoditi u život da bi mogla da pomažu čovečanstvu i budu mu na blagoslov. Pravo Božje dete će ljubiti Boga svim svojim srcem, a svoje bližnje kao sebe. Ono će se interesovati za svoje bližnje. Prava religija je delovanje milosti na ljudsko srce, koja čini da život postaje reka dobrih dela ili studenac koji se hrani žilama žive vode. Religija se ne sastoji pretežno od razmišljanja i molitava. Hrišćaninova svetlost se pokazuje dobrim delima, i tako postaje vidljiva njegovim bližnjima. Religija se ne može rastaviti ni od poslovnog života. Ona mora da prožima i posvećuje sve veze i sve poduhvate. Ako je čovek zaista povezan sa Bogom i Nebom, duh koji prožima Nebo uticaće na sve njegove reči i dela. On će proslavljati Boga svojim delima, i navodiće i druge da Mu odaju čast.SKB 265.4