Mi priznajemo Hrista, 12. oktobar

»А koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. A ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.« Matej 10,32.33.SKB 290.1

Priznajemo li mi Hrista u svom svakodnevnom životu? Priznajemo li Ga svojom odećom, ukrašavajući se jednostavnim i skromnim izgledom? Ukrašavamo li se krotkim i tihim duhom koji pred Bogom ima tako visoku cenu? Trudimo li se da unapredimo delo svoga Učitelja?... Nema koristi da vam govorim da ne smete nositi ovo ili ono, jer ako je ljubav prema tim taštim stvarima u vašem srcu, vaše odbacivanje ukrasa bilo bi slično uklanjanju lišća sa drveta. Sklonosti nepreporođenog srca opet bi se nametnule. Vi morate imati svoju sopstvenu savest. SKB 290.2

Mi moramo nastavati u Njemu kao što loza nastava na čokotu... Ono što želimo jeste da se sekira postavi kod korena drvetu. Mi želimo da budemo mrtvi svetu, mrtvi sebi, a živi Bogu... Neophodno je da se približimo Hristu, da bi ljudi mogli da znaju da smo bili sa Hristom i da smo se naučili od Njega.SKB 290.3

Onaj koji se povodi za Hristom pokazaće isto samoodricanje i samopožrtvovnost koje je On pokazao... Upravo na mestu na kome savest upozorava biblijskog hrišćanina da treba da trpi, da se odrekne sebe, da se zaustavi, upravo na tom mestu svetovnjak prekoračuje granicu da bi dao maha svojim sebičnim sklonostima. Sa jedne strane granice je sledbenik Isusa Hrista koji se odrekao sebe, a na drugoj strani je ljubitelj sveta, spreman da udovolji sebi, obuzet modom, lakomislen, do grla u zabranjenim zadovoljstvima. Na tu stranu granice hrišćanin ne može da pređe. To nije mesto za njega.SKB 290.4

Naš život treba da bude sakriven sa Hristom u Bogu, tako da kada se On pojavi i mi se možemo pojaviti s Njime u slavi.SKB 290.5