Bog deluje u nama da činimo dobro, 18. novembar

»Gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno.« Filibljanima 2,12.13.SKB 327.1

Naš odnos prema Bogu je isti kao i odnos male dece prema njihovim roditeljima. Bog straži nad svojim narodom, nad svojom Crkvom, isto onako kao što i dragi roditelj straži nad svojim detetom. A i mi smo isto tako nerazumni kao i mala deca; jer smo skloni mišljenju da sve znamo, iako stvarno još nismo ni počeli da saznajemo ono što Bog želi da nas nauči ako budemo pokazali spremnost da idemo Njegovim stopama.SKB 327.2

Hoćemo li se spustiti sa svog položaja sopstvene pra-vednosti, i kao mala deca prihvatiti se Božjeg dela? Hoćemo li biti spremni da dozvolimo da nas On poučava a i vodi? Klecavim koracima tek počinjemo da hodamo. Za neko vreme naučićemo da koračamo čvršćim koracima, ali za sad, svakog trenutka smo u opasnosti da se spotaknemo i padnemo. Od najvišeg do najnižeg, svi imamo duhovne slabosti i nevolje koje su slične slabostima i nevoljama bespomoćne dece. I kao što ta neiskusna deca ne mogu da se oslone jedna na drugu, već moraju da zavise od svojih roditelja, i mi moramo naučiti da svoje bespomoćne duše ne oslanjamo na bilo koje ljudsko biće, već da prionemo uz Onoga koji nas može spasti...SKB 327.3

Bog nas poziva da hodimo u strahu Gospodnjem, da drhtimo pred Njim. On kaže: »Gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem!«...SKB 327.4

Sve dok budemo radili onako kao što Hristos radi, dok se budemo oslanjali na ruku Svemogućega, bićemo sigurni; ali, čim budemo popustili stisak kojim se držimo Njegove ruke, čim budemo počeli da se oslanjamo na ljudska bića, bićemo u velikoj opasnosti. Upravo danas Bog želi da dostignemo viši nivo nego ikada ranije u prošlosti. Iz dana u dan, mi treba da idemo napred, stalno prema Nebu, sve dok se za nas kao Crkvu ne bude moglo kazati: »Vi ste ispunjeni u njemu!« (Kološanima 2,10)SKB 327.5