Od robova greha postajemo knezovi Božji, 30. april

»Tada mu reče: otsele se nećeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junački borio i s Bogom i s ljudima, i odoleo si.« 1. Mojsijeva 32,28.SKB 125.1

Te noći, Jakov, miljenik svoje majke, iskusio je novoro-đenje, i postao Božje dete. U svom obeshrabrenju, svetlost koja ga je obasjala prihvatio je kao nešto najdragocenije, a tvrdi kamen, na kome je njegova glava počivala, kao nešto najpoželjnije na čemu bi glava uopšte mogla da počiva.SKB 125.2

Kako je bio srećan! Znao je da je razgovarao sa Bogom. A i svi oni koji bi primili svetlost sa Božjeg prestola, isto bi tako iz celog srca izražavali hvalu, zahvalnost i slavu Gospodu Bogu nebeskome!SKB 125.3

Jakov, u najvećoj krizi svoga života, sagao je glavu u molitvi. Bio je ispunjen jednom nesavladivom željom — da traži preobražaj karaktera. Ali, dok se molio Bogu, neki neprijatelj, tako je mislio, stavio je ruku na njega, i cele noći se Jakov borio za svoj život. Namera njegove duše se uopšte nije promenila iako mu je život bio ugrožen. Kada su mu snage skoro posustale, Anđeo se poslužio svojom božanskom moći, i na Njegov dodir, Jakov je upoznao Onoga s kime se borio. Ranjen i bespomoćan, pao je na grudi svoga Spasitelja, moleći za blagoslov. Nije prihvatao odbijanje, nije prestajao da se moli, i Hristos je uslišio molitvu ove bespomoćne, pokajničke duše, u skladu sa svojim obećanjem: »Neka se uhvati za silu moju da učini mir sa mnom; učiniće mir sa mnom!« (Isaija 27,5)... Jakov se molio odlučna duha: »Neću te pustiti dok me ne blagosloviš!« (1. Mojsijeva 32,26) Ova istrajnost bila je nadahnuta duhom Onoga koji se borio sa patrijarhom. Upravo On mu je dao pobedu; promenio je njegovo ime, od Jakova je postao Izrailj, govoreći: »Jer si se junački borio i s Bogom i s ljudima, i odoleo si!« Upravo ono za šta se Jakov uzaludno borio svom svojom snagom, bilo je konačno zadobijeno predanjem samoga sebe i čvrstom verom.SKB 125.4