Вечни живот почиње сада, ОКТОБАР 21

»И овоје сведочанство да намје Бог дао живот вечни; и овај живот вечни у сину је његовом.« (1. Јованова 5,11)Мар 302.1

Исусово васкрсење било је узорак коначног васкрсења свих који спавају у Њему. (ST Sept. 26,1878)Мар 302.2

Хришћанин може умрети, али Христов живот је у њему, и приликом васкрсења праведних он ће устати у нови живот. (RH Oct. 1,1901) Мар 302.3

»У Христу беше живот и живот је светлост људима.« Овде није ис-такнут физички живот, већ бесмртност, живот који је искључиво Божје власништво. Реч која је била са Богом и која је била Бог имала је овај живот. Физички живот је нешто што сваки појединац прима. To није нешто вечно или бесмртно, јер га Бог, Давалац живота, поново узима. Човек нема контролу над својим животом. Али, живот Христов није био позајмљен. Нико не може узети живот од Њега. »Ја га сам полажем«, рекао је. У Њему је био живот, прави, непозајмљени, изведен ни из чега. Овај живот није наслеђен у човеку. Он га може поседовати само кроз Христа. (ST April 8,1897)Мар 302.4

Док је носио људску природу, Христов живот је зависио од Свемо-гућег. У својој људскости држао се Бога и сваки члан људске породице има ту привилегију да чини исто.Мар 302.5

Уколико се покајемо за своје грехе и примимо Христа као Живото-давца, ми постајемо једно са Њим и наша воља долази у склад са бо-жанском вољом. Постајемо деоничари у Христовом животу, који је вечан. Бесмртност добијамо од Бога примајући Христов живот, јер у Христу живи сва пунина Божанства. Овај живот је тајновита заједница и сарадња божанског са људским. (ST June 17,1897)Мар 302.6

Христос је постао једно тело са нама да бисмо ми могли бити једно у духу са Њим. Уз помоћ ове заједнице ми излазимо из гроба. Његов живот је постао наш. Они који приме Христа имају вечни живот. Кроз Светог Духа Христос почива у нама, а Дух Божји, примљен у срце вером, представља почетак вечног живота. (DA 388)Мар 302.7