Jован Крститељ је у пустињибио поучаван од Бога. Он је у природи проучавао Божја откривења. Под вођством божанског Духа проучавао је списе пророка. И дању и ноћу Христос је био предмет његовог проучавања и размишљања, све док му визија славе није испунила и срце и душу.Мар 116.2

Гледао је Цара у Његовој красоти, док је себе губио из вида. Посматрајући величанственост светлости увидео је своју слабост и недостојност. Његова дужност је била да објави људима Божју поруку. Он се одржао захваљујући сили Божјој и Његовој правди. Био је спреман да постане гласник неба, не плашећи се људског јер је имао пред очима божанско. Могао је без страха стајати пред земаљским владарима, јер се дрхтећи клањао пред Царем над царевима.Мар 116.3

Јован је објавио своју вест без икаквих разрађених аргумената и фино замишљених теорија. Снажан и строг, али ипак пун наде чуо се његов глас из пустиње: »Покајте се, јер се приближи царство небеско« (Матеј 3,2). To је неком новом, необичном снагом утицало на људе. Сав народ се узбудио. Мноштво је долазило у пустињу.Мар 116.4

У наше доба, пре него што се на облацима појави Христос по други пут, потребно је да се изврши дело слично Јовановом. Бог позива људе који ће припремити народ да се одржи у велики дан Господњи. Као народ који верује у скори Христов долазак, ми морамо објавити поруку: »Приправи се, Израиљу, да сретнеш Бога својега« (Амос 4,12). Наша порука мора бити исто онако непосредна као што је била и Јованова. Он је укоравао цара и царицу због њиховог безакоња. Иако му је живот због тога био у опасности, није се устезао да објави реч Божју. И наше дело у овом времену мора бити исто тако верно из-вршено.Мар 116.5

Да бисмо верно објавили такву вест какву је Јован објавио, морамо имати духовно искуство какво је он имао. У нама се мора извршити исто дело. Морамо видети Бога и гледајући Њега, изгубити из вида себе. (8Т 331-333)Мар 116.6

Кад Бог надокнађује недостатке?, АПРИЛ 17

»Гле јагње Божје!«, АПРИЛ 19