ПОГЛАВЉЕ 19—U DODIRU SA PRIRODOM

Tvorac je za naše prve roditelje odabrao okolinu koja je bila najbolje prilagođena njihovomzdravlju i sreći. On ih nije sme stio u palati ili okružio veštačkim ukrašavanjem i raskoši, to što danas mno gi pokušavaju da postignu. On ih je doveo u neposredni dodir sa prirodom i u prisnu vezu sa svetima na Nebu.PBZ 153.1

U bašti koju je Bog pripremio da bude dom Njegovoj deci, kudgod je pogledalo oko je srelo ljupke žbunove i nežno cveće. Bilo je i raznog drveća, od kojih su mnoga bila prepuna mirisnih i slatkih plodova. Na njihovim grana ma ptice su pevale svoje slavopoje. U njihovom hladu zemaljska stvorenja igrala su se zajedno i bez straha.PBZ 153.2

Adam i Eva u svojoj neumrljanoj čistoti uživali su u prizorima i glasovima Edema. Bog im je odredio posao u vrtu »da ga radi i da ga čuva«. (1. Mojsijeva 2,15) Svaki dan rada donosio im je zdravlje i radost i srećan par radosno je pozdravljao posete svoga Tvorca koji je, kada dan zahladi, šetao i razgovarao sa njima. Bog im je svakog dana davao svoje pouke.PBZ 153.3

Način života koji je Bog oblikovao za naše prve roditelje sadrži pouke i za nas. Iako je greh bacio svoje senke na Zemlju, Bog želi da Njegova deca nađu svoje zadovoljstvo u delima Njegovih ruku. Ukoliko se Njegov nacrt života bude revnosnije primenjivao, utoliko će On uzvišenije raditi na obnavljanju napaćenog čovečanstva. Bolesne treba dovesti u prisnu vezu sa prirodom. Život na svežem vazduhu u prirodi učiniće čuda za mnoge bespomoćne i gotovo beznadežne bolesnike.PBZ 154.1

Buka, uzbuđenje i metež u gradovima, njihov skučen i neprirodan život, veoma zamaraju i iscrpljuju bolesnike. Vazduh, zasićen dimom i prašinom, otrovnim gasovima i uzročnicima bolesti, predstavljaju opasnost po život. Bolesnici, najvećim delom smešteni unutar četiri zida, dovedeni su dotle da sebe smatraju zarobljenicima svojih soba. Oni mogu da posmatraju kuće i pločnike, gomile koje žure, lišeni možda svetlucavog zračka sunčeve svetlosti, plavog neba, trave, cveća ili drveća. Ovako zatvoreni predaju se teškim mislima u svojoj patnji i nesreći i postaju plen svojih žalosnih misli.PBZ 154.2

Za one koji su moralno slabi gradovi su prepuni opasnosti. U njima su bolesnici, koji treba da pobede neprirodne želje, stalno izloženi iskušenjima. Za njih je potrebno stvoriti novu okolinu u kojoj će se promeniti tok njihovih misli. Potrebno je da prihvate uticaj, potpuno različit od onoga koji je razorio njihov život. Za izvesno vreme neka se odvoje od uticaja koji ih je odveo od Boga i žive u čistijoj sredini.PBZ 154.3

Ustanove koje neguju bolesnike bile bi mnogo uspešnije, kada bi se nalazile daleko od gradova. Koliko je god to moguće, neka svi koji žele da obnove zdravlje učine sve da budu u sredini u kojoj mogu da koriste prednosti života u prirodi. Priroda je lekar koga je Bog dao. Čist vazduh, radosna sunčeva svetlost, cveće i drveće, voćnjaci i vinogra di, vežbe u prirodi daju zdravlje i život.PBZ 154.4

Lekari i bolničarke treba da podstak nu svoje bolesnike da što više budu na čistom vazduhu. Život u prirodi je je dini lek potreban mnogim bolesnicima. On ima veliku snagu za lečenje bolesti prouzrokovanih uzbuđenjima i neumerenostima savremenog načina života, života koji oslabljuje i razara snage tela, uma i duše.PBZ 155.1

Kako je prijatna tišina, mir i slobodau prirodi za bolesnike umorne od gradskog života, bleštave svetlosti mnogih svetiljki i ulične buke! Kako željno tre ba da se vrate prizorima iz prirode! Treba da se raduju čistom vazduhu, sunčevoj svetlosti, da dišu miris drveća i cveća! Balsam jele sadrži životodavna svojstva, miris kedra i bora i ostalo drveće takođe obiluju svojstvima koja obnavljaju zdravlje.PBZ 155.2

Život u privlačnoj prirodnoj sredini najbolje doprinosi obnovi zdravlja hroničnih bolesnika. Najteži bolesnici ovde mogu da sede ili leže na sunčevoj svetlosti ili u hladu drveća. Oni treba samo da podignu svoje oči i vide divno lišće nad sobom. Slatko osećanje mira i osveženja spušta se na njih, dok slušaju ćarlijanje povetarca. Malaksali duh oživljava. Oslabljena snaga se obnavlja. Duh se smiruje, a grozničavi puls postaje mirniji i pravilniji. Kako polako jačaju, bolesnici će se usuđivati da načine nekoliko koraka i uberu neko div no cveće, dragocene vesnike Božje ljubavi Njegovoj unesrećenoj porodiciovde na Zemlji.PBZ 155.3

Za boravak bolesnika u prirodi treba načiniti planove. Za one koji mogu da radetreba obezbeditineko prijatno i lako zaposlenje. Otkrijte im prijatnost i korisnost posla na svežem vazduhu. Podstaknite ih da dišu svež vazduh. Učite ih da duboko dišu i da u disanju i govoru vežbaju trbušne mišiće. To je vaspitanje koje ima neprocenjivu vrednost za njih.PBZ 155.4

Vežbanja na čistom vazduhu treba propisati kao životnu potrebu. Za takve vežbe najbolje je obrađivanje zemljišta. Bolesnici treba da se brinu za cvetne leje, da rade u voćnjaku ili povrtnjaku. Njihova pažnja biće skrenuta sa njih i njihovih patnji, ako budu pozvani da napuste svoje sobe i provedu vreme na svežem vazduhu, negujući cveće ili radeći neki drugi laki, prijatan posao.PBZ 155.5

Što se bolesnik više zadržava napolju, utoliko će manje nege zahtevati. Ukoliko je okolina radosnija, utoliko će imati više nade. On će postati razdražljiv i sumoran, ako je zatvoren u kući makar ona bila i raskošno nameštena. Okružite ga divnim delima prirode, postavite ga tamo gde može da posma tra razvoj cveća i sluša pevanje ptica, pa će njegovo srce zapevati u skladu sa ptičijim pevanjem. Ubrzo će nastupiti okrepljenje i telu i umu. Um će se probuditi, mašta poboljšati, a duh postati spreman da ceni lepote Božje reči.PBZ 155.6

U prirodi se uvek može naći nešto što će pažnju bolesnika skrenuti sa sebe, a njihove misli upraviti na Boga. Okruženi Njegovim divnim delima, njihov um uzdići će se sa vidljivih na nevidljive vrednosti. Lepota prirode navodi ih da razmišljaju o nebeskom domu u kome neće postojati ništa što bi pokvarilo lepotu, ništa što bi štetno uticalo ili je uništilo, ništa što bi prouzrokovalo bolest i smrt.PBZ 155.7

»On daje snagu umornome,
i nejakome umnožava krepost.« Isaija 40,29.PBZ 156.1

Neka lekari i bolničarke izvuku pouke iz dela prirode koje govore o Bogu. Neka ukažu na Njega čija je ruka načinila visoko drveće, travu i cveće, podstičući ih da u svakom pupoljku i cve tu zapaze izraz Njegove ljubavi prema svojoj deci. On koji brine o pticama i cveću, brinuće i za stvorenja koja su nastala prema Njegovom obličju.PBZ 156.2

U prirodi, usred dela koja je Bog načinio, udišući svež, životodavni vazduh, bolesnicima se najbolje može govoriti o novom životu u Hristu. Ovde može da se čita Božja reč. Ovde može da blista svetlost Hristove pravde obasjavajući srca potamnela grehom.PBZ 156.3

Ljudi i žene kojima je potrebno telesno i duhovno izlečenje, treba ovako dovesti u dodir sa onima čija će ih dela i reči privući Hristu. Oni treba da prihvate uticaj Velikog LekaraMisionara koji može da izleči i dušu i telo. Oni treba da čuju istinitu priču o Spasiteljevoj ljubavi, o opraštanju koje se iskreno daje svima koji, ispovedajući svoje grehe, dolaze k Njemu.PBZ 156.4

Pod ovakvim uticajem mnogi patnici biće izvedeni na put života. Nebeski anđeli saraduju sa ljudskim oruđima u donošenju ohrabrenja i nade, radosti i mira srcima bolesnika i onih koji pate. U ovakvim uslovima bolesnici primaju dvostruki blagoslov i mnogi nalaze zdravlje. Iznemoglom koraku vraća se njegova gipkost. Oko ponovo dobija sjaj. Beznadežni postaje pun nade. Nekada utučeno lice, dobija izraz radosti. Zvuk bolesnog glasa ustupa mesto zvucima zadovoljstva i radosti.PBZ 156.5

Pošto je telesno zdravlje obnovljeno, ljudima i ženama biće lakše da razvijaju onu veru u Hrista koja daje zdravlje duhu. Neiskazan mir, radost i odmor nalazi se u svesnosti da su nam gresi oprošteni. Pomućena nada hrišćanina je zasjala. Reči izražavaju pouzdanje: »Bog nam je utočište i sila, pomoćnik, koji se u nevoljama brzo nalazi.« »Da pođem i dolinom sena smrtnoga, neću se bojati zla; jer si ti sa mnom; štap tvoj i palica tvoja teši me.« »On daje snagu umornome, i nejakome umnožava krepost.« (Psalam 46,1; 23,4; Isaija 40,29)PBZ 156.6

* * * * *