»Jaganjce će nositi u naručju...«

Dok je Isus služio na ulicama gradova, majke su se sa svojom bolesnom decom i onom koja su im umirala u naručju, probijale kroz mnoštvo, želeći da skrenu na sebe Njegovu pažnju.PBZ 19.5

Gledajte ove majke, blede, umorne, gotovo očajne, pa ipak odlučne i istrajne. Noseći svoj teret patnji, one su tražile Spasitelja. Kada ih je uskolebano mnoštvo potisnulo, Isus je, korak po korak, krčio sebi put prema njima, sve dok nije stigao blizu njih. Nada je ra sla u njihovim srcima. Potekle su im suze radosnice kada su skrenule Njegovu pažnju i kad su pogledale u oči koje su zračile milošću i ljubavlju.PBZ 19.6

Izdvajajući jedno iz grupe, Spasitelj je hteo da pokrene majčino poverenje rečima: »Sta da učinim za tebe?« Ona je jecajući izrazila svoju veliku želju: »Učitelju, ako hoćeš isceli moje dete.« Hristos je uzeo dete iz njenog naručja i Njegovim dodirom bolest je nestala. Samrtno bledilo je nestalo, žiivotvorna struja potekla je venama, mišići su obnovili snagu. Majci je uputio reči ute he i mira, a zatim je opet prihvatio drugi isto tako hitan slučaj. Opet je Hristos otkrio svoju životvornu silu i svi su Ga hvalili i poštovali za divna dela koja je činio.PBZ 19.7

Mi se mnogo bavimo razmatranjem uzvišenosti Hristovog života. Mi govorimo o divnim delima koja je ostvario, o čudima koja je učinio. Međutim, On je pridavao značaj sitnicama, a to je mnogo veći dokaz Njegove veličine.PBZ 19.8

Jevreji su imali običaj da dovedu decu nekom rabinu da ih blagoslovi stavljajući ruke na njih. Međutim, učenici su smatrali Spasiteljev rad toliko značajnim da nisu dozvoljavali da bude prekidan na ovakav način. Kada su majke stigle sa željom da On blagoslovi njihovu decu, učenici su ih neljubazno posmatrali. Smatrali su ovu decu suviše malom da bi imala koristi od posete Isusu i zaključili da će On biti nezadovo ljan zbog njihove prisutnosti. Međutim, Isus je razumeo brigu i teret majki koje su želele da svoju decu vaspitaju u skladu sa Božjom reči. On je čuo njihove molitve. On ih je lično pozvao k sebi.PBZ 19.9

Jedna majka sa svojim detetom krenula je iz svoga doma da nađe Isusa. Na putu je ispričala svojoj susetki o svom naročitom poduhvatu, pa je i susetka poželela da Isus blagoslovi njenu decu. Na taj način okupile su se mnoge maj ke sa svojom decom. Neka deca prešla su godine detinjstva i postala mladići i devojke. Kada su majke izrazile svoju želju, Isus je sa naklonošću saslušao bojažljivi zahtev pun suza. Međutim, sačekao je da vidi kako će se učenici ponašati prema njima. Kada je video da učenici kore majke i da ih teraju, misleći da Njemu čine uslugu, ukazao im je na grešku koju su učinili rečima: »Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovih carstvo Božje.« (Marko 10,14) On je uzeo decu u svo je naručje, položio ruke na njih i dao blagoslov po koji su došli.PBZ 20.1

Majke su bile utešene. Vratile su se svojim kućama blagoslovljene i ojača ne Hristovim rečima. Bile su ohrabre ne da sa novom radošću ponesu svoj teret i da u nadi rade za svoju decu.PBZ 20.2

Kada bi pred nama mogao da se otvori kasniji život ove male grupe, videli bismo majke koje su podsećale svoju decu na prizor iz toga dana, ponavljajući im Spasiteljeve reči pune ljubavi. Videli bismo, takođe da je u kasnijim godinama, sećanje na ove reči često zadržavalo decu da ne skrenu sa puta koji je utaban za one koje je iskupio Gospod.PBZ 20.3

Hristos je i danas isti Spasitelj pun saučešća kao nekada, dok je bio među ljudima. On je i danas pomoćnik majkama, kao što je bio, dok je u Judeji skupljao mališane u svoje naručje. Deca sa našega ognjišta, kao i deca iz davnina, takođe su otkupljena Njegovom krvlju.PBZ 20.4

Isus poznaje teret koji leži na srcu svake majke. On koji je imao majku, koja se borila sa siromaštvom i oskudicom, saoseća sa svakom majkom u njenim poslovima. On koji je prevalio dug put, da bi pružio olakšanje zabrinutom srcu žene Hananejke, učiniće isto toliko i za savremene majke. On koji je povratio sina jedinca udovici iz Naina i koji se, u svom samrtnom ropcu na krstu, setio svoje majke, dirnut je i danas materinskim bolom. U svakoj tuzi i nevolji On će utešiti i pomoći.PBZ 20.5

Neka majke sa svojim nevoljama dođu Isusu. On će naći dovoljno blagodati da im pomogne u brizi za njihovu decu. Vrata su otvorena svakoj majci koja želi da pred Spasiteljeve noge stavi svoj teret. Onaj koji je rekao: »Pustite decu k meni i ne branite im« (Marko 10,14), još uvek poziva majke da dovedu svoje mališane da ih blagoslovi.PBZ 20.6

U deci koja su se srela sa Njim, Isus je gledao ljude koji će postati naslednici Njegove milosti i podanici Njegovog carstva, a neke od njih kao mučenike za Njega. On je znao da će Ga ova deca slušati i primiti kao Iskupitelja, mnogo spremnije nego što će to učiniti odrasli od kojih su mnogi imali mudrost ovoga sveta i bili tvrdoga srca. Kada ih je poučavao, On se spuštao do njihove moći shvatanja. On, Veličanstvo Neba, odgovarao je na njihova pitanja i uprošćavao važne pouke, da bi njihov dečji razum mogao da shvati. On je u njihov um sejao seme istine, koje će u kasnijim godinama izniknuti i doneti rod za večni život.PBZ 20.7

Kada je rekao učenicima da ne zabranjuju deci da dođu k Njemu, Isus je to kazao svojim sledbenicima kroz vekove službenicima Crkve, propovednicima, pomagačima i svim hrišćanima. Isus privlači decu i On im zapoveda: »Pustite ih da dođu«, kao da želi da kaže: »Ona će doći, ako ih vi ne sprečite.«PBZ 21.1

Vaš nehrišćanski karakter ne sme pogrešno da predstavi Isusa. Nemojte svojom hladnoćom i grubošću udaljavati decu od Njega. Nikada im ne dajte povoda da pomisle da Nebo neće biti prijatno mesto za njih ako i vi tamo ne budete bili. Nemojte govoriti o veri kao o nečemu što deca ne mogu razumeti, ili postupati tako kao da se od njih očekuje da prihvate Hrista u svom detinjstvu.PBZ 21.2

Kada Sveti Duh pokrene dečja srca, sarađujte sa Njim u ovom poslu. Uči te ih da ih Spasitelj zove i da Mu ni šta ne može pričiniti veću radost od njihovog predanja u cvetu i svežini svoje mladosti.PBZ 21.3