Radost

»Srce veselo pomaže kao lek.« (Priče 17,22) Zahvalnost, radost, čovekoljublje, poverenje u Božju ljubav i stara nje je najveća zaštita zdravlja. Ovo je Izrailjcima trebalo da bude glavno životno načelo.PBZ 168.8

Putovanje u Jerusalim koje je obavljano tri puta u godini za godišnje praznike, jednonedeljni boravak u kolibamasenicama za vreme Praznika senica, bio je prilika za odmor na otvorenom i za društveni život. Ovi praznici bili su prilika za veselje, ulepšano dirljivom gostoljubivom dobrodošlicom ukazanom strancu, Levitu i siromahu.PBZ 168.9

»Veseli se svakim dobrom koje ti da Gospod Bog tvoj u domu tvojemu, ti i Levit i došljak koji je kod tebe.« (5. Mojsijeva 26,11)PBZ 168.10

Tako su u kasnijim godinama, kada je Božji zakon pročitan u Jerusalimu, za- robljenicima, koji su se vratili iz Vavilona, i kada je narod plakao zbog svojih prestupa, bile izgovorene ove pri jatne reči:PBZ 168.11

»Ne plačite ... idite i jedite pretilo i pij te slatko i šaljite delove onima koji nemaju ništa zgotovljeno, jer je ovaj dan svet Gospodu našemu. Zato ne budite žalosni, jer je radost Gospodnja vaša sila.« (Nemija 8,9.10)PBZ 169.1

Bilo je objavljeno i obnarodovano po svim »gradovima svojim i u Jerusalimu govoreći: idite u goru, i donesite gra nja maslinova i granja od divlje masline i granja mirtova i palmova i granja od šumnatih drveta, da načinite seni ce, kako je napisano. I narod iziđe i donese i načini senice svaki na svom krovu i u svom tremu i u tremovima doma Božjega ina ulici kod vrata vodenih i na ulici kod vrata Jefremovih. I tako načini senice sav zbor, što se vratio iz ropstva i boravljahu pod senicama... I bi veselje veoma veliko.« (stihovi 15-17)PBZ 169.2

Bog je poučavao Izrailj svim načelima bitnim za telesno a i za moralno zdravlje, i ono što im je On zapovedio nije se ništa manje ticalo ovih načela nego moralnog zakona:PBZ 169.3

»I neka ove reči koje ti ja zapovedam danas budu u srcu tvom. I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ. I veži ih sebi na ruku kao znak, i neka ti budu kao počeonik među očima. I napiši ih na dovratnicima od kuće svoje i na vratima svojim.« (5. Mojsijeva 6,6-9)PBZ 169.4

»I kada te zapita posle sin tvoj govoreći: kakva su to svedočanstva i ured be i zakoni, što vam je zapovedio Gospod Bog naš? Onda kaži sinu svojemu... zapovedi nam Gospod da vršimo sve ove uredbe bojeći se GospodaBoga svojega, da bi nam bilo dobro svagda i da bi nas sačuvao u životu, kao što se vidi danas.« (stihovi 2024)PBZ 169.5

Da su Izrailjci poslušali uputstvo koje su primili i da su koristili svoje prednosti, oni bi postali ugled svetu u zdravlju i napretku. Da su kao narod živeli u skladu sa Božjim planom, bili bi sačuvani od bolesti koje su mučile ostale narode. Posedovali bi telesnu snagu i umnu moć kojom bi prevazilazili sve druge narode. Bog je rekao:PBZ 169.6

»Bićeš blagosloven mimo sve naroćie.« (5. Mojsijeva 7,14)PBZ 169.7

»A Gospod se tebi danas zarekao da ćeš mu biti narod osobit, kao što ti je govorio, da bi držao sve zapovesti njegove, i da će te podignuti nad sve na- rode, koje je stvorio hvalom, imenom i slavom, da budeš narod svet Gospo du Bogu svojemu, kao što ti je govorio.« (5. Mojsijeva 26,18.19)PBZ 169.8

»I doći će na te svi ovi blagoslovi, i steći će ti se, ako uzaslušaš glas Gospoda Boga svojega. Blagosloven ćeš biti u gradu, i blagosloven ćeš biti u gradu, i blagosloven ćeš biti u polju, blagosloven će biti plod utrobe tvoje, i plod zemlje tvoje, i plod stoke tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih. Blagoslovena će biti kotarica tvo ja i naćve tvoje. Blagosloven ćeš bitikad dolaziš i blagosloven ćeš biti kada polaziš.« (5. Mojsijeva 28,2-6)PBZ 170.1

»Gospod će poslati blagoslov da bude s tobom u žitnicama tvojim i u svemu zašto se prihvatiš rukom svojom, i blagosloviće te u zemlji koju ti daje Gospod Bog tvoj. Postaviće te Gospod da mu budeš narod svet, kao što ti se zakleo ako uzdržiš zakon Gospoda Boga svojega i uzideš putevima njegovim. I videće svi narodi na zemlji da se ime Gospodnje priziva na tebe, i bojaće se tebe. I učiniće Gospod da si obilan svakim dobrom, plodom utrobe svoje i plodom stoke svoje i plodom zemlje svoje na zemlji za koju se zakleo Gospod ocima tvojim da će ti je dati. Otvoriće ti Gospod dobru riznicu svoju, nebo da da dažd zemlji tvojoj na vreme i blagosloviće svako delo ruku tvojih... I učiniće te Gospod Bog tvojda si glava a ne rep, i bićeš samo gorea nećeš biti dolje, ako uzaslušaš zapovesti Gospoda Boga svojega, koje ti danas ja zapovedam, da ih držiš i tvoriš.« (stihovi 813)PBZ 170.2

Aron, prvosveštenik, i njegovi sinovi dobili su sledeće uputstvo: »Ovako blagosiljajte sinove Izrailjeve govoreći:PBZ 171.1

Da te blagoslovi Gospod i da te čuva!
Da te obasja Gospod licem svojimi
bude ti milostiv!
Da Gospod obrati lice svoje k tebi
i dade ti mir!
I neka prizivlju ime moje na sinove
Izrailjeve,
i ja ću ih blagosloviti.«

»Dokle traju dani tvoji
trajaće snaga tvoja.
Izrailju! niko nije kao Bog,
koji ide po nebu tebi u pomoć,
i u veličanstvu svojem na oblacima.
zaklon je Bog večni
i pod mišicom večnom...
da bi nastavao Izrailj sam bezbrižno,
izvor Jakovljev,

U zemlji obilnoj žitom i vinom
I nebo će njegovo kropiti rosom.
Blago tebi, Izrailju!
Ko je kao ti, narod kojega je
sačuvao Gospod,
štit pomoći tvoje,
i mač slave tvoje?« 4. Mojsijeva 6,23; 6,24-27; 5. Mojsijeva 33,25-29.PBZ 171.2

Izrailjci su propustili da ispune Božju nameru i zato nisu primili blagoslove koji su mogli da budu njihovi. Međutim, u Josifu i Danilu, Mojsiju i Iliji, i u mnogim drugima imamo uzvišene primere rezultata pravog plana življenja. Slična vernost i danas može doneti sličan is- hod. Za nas je napisano: »A vi ste izabrani rod carsko sveštenstvo, sveti narod, narod dobitka, da objavite dobrodetelji onoga koji vas dozva iz tame k čudnome videlu svome.« (1. Petrova 2,9)PBZ 171.3

»Blago čoveku koji se uzda u Gospo-
da
i kome je Gospod uzdanica.«

On »se zeleni kao finik,
kao kedar na Livanu uzvišuje se.
Koji su zasađeni u domu
Gospodnjem,
Zelene se u dvorovima Boga našega
Rodni su i u starosti.
Jedri i zeleni.«

»Zapovesti moje neka hrane
srce tvoje,
jer će ti doneti dug život,
dobre godine i mir.«

»Tada ćeš ići bez brige
putem svojim,
i noga tvoja neće se spotaći.
Kad ležeš nećeš se plašiti,
i kad počivaš, sladak će ti biti san.
Nećeš se plašiti od nagle strahote,
ni od pogibli bezbožničke kad dođe.
Jer će ti Gospod biti uzdanica
i čuvaće ti nogu da se ne uhvati.« Jeremija 17,7; Psalam 92,12-14;92,15; Priče 3,1.2.23-26.PBZ 172.1

* * * * *