Obnova i uzdizanje čovečanstva počinje u domu. Posao roditelja čini osnovu svakom drugom poslu. Društvo je sastavljeno od porodica i one postaju ono što očevi učine od njih. Iz srca »izlazi život« (Priče 4,23), porodica je srce zajednice, Crkve, naroda. Blagostanje društva, uspeh Crkve, napredak naroda zavisi od uticaja doma.PBZ 215.1

Značaj i prilike domaćeg života prikazane su u Isusovom životu. On koji je došao sa Neba da postane naš Primer i Učitelj, proveo je trideset godina kao član jednog domaćinstva u Nazaretu. Biblijski izveštaj o ovim godinama je veoma kratak. Nikakva moćna čuda nisu skretala pažnju mnoštva. Nikakve revnosne mase nisu Ga u stopu pratile i slušale Njegove reči. Pa ipak, u toku svih ovih godina ispunjavao je svoj božanski zadatak. Živeo je kao jedan između nas, učestvovao u domaćem životu, potčinjavao se njegovom redu, vršio dužnosti u domu i nosio njegove terete. Pod zaštitničkim staranjem skromnog doma, učestvujući u iskustvima naše zajedničke sudbine, On »je rastao u premudrosti i napredovao i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi«. (Luka 2,52)PBZ 215.2

Za sve vreme svojih godina povučenosti, Njegov život proticao je u težnji da saoseća i bude od koristi. Njegova nesebičnost i istrajno trpljenje, Njegova hrabrost i vernost. Njegovo odupiranje iskušenju, Njegov nepomućeni mir i tiha radost bili su trajno nadahnuće. On je unosio prijatnu atmosferu u dom i Njegov život je snažno i trajno uticao na osnove društva. Niko nijerekao da je On učinio čudo; ipak čudotvorna moć - izlečenje, sila ljubavi koja daje život, izlazila je iz Njega i prešla onome koji je bio kušan, bolestan i obeshrabren. On je od najranijeg detinjstva nenametljivo služio drugima i zato su Ga mnogi rado slušali, kada je otpočeo svoj javni rad.PBZ 216.1

Spasiteljeve najranije godine više su nego primer mladima. One su pouka i ohrbrenje svakom roditelju. Za one koji bi želeli da rade na uzdizanju svojih bližnjih, krug porodičnih i susedskih dužnosti je prvo polje napora. Ne postoji značajnije polje rada od onoga koje je povereno utemeljivačima i čuvarima doma. Nijedan posao koji je poveren ljudskim bićima ne sadrži veće i dalekosežnije posledice od posla očeva i majki.PBZ 216.2

Omladina i deca određuju budućnost društva, a šta će ta omladina i deca postati zavisi od doma. Bolesti, beda i zločin koji kao prokletstvo leže nad čovečanstvom može se pripisati nedostatku domaćeg vaspitanja. Da je domaći život bio čist i istinit, da su deca koja su izlazila iz njegovog staranja bila pripremljena da se susretnu sa životnim odgovornostima i opasnostima, kakva bi se razlika mogla zapaziti u svetu!PBZ 217.1

U ustanovama za popravljanje žrtava navika ulažu se veliki napori, a novac, vreme i rad troše se gotovo bez ograničenja. Međutim, i ovi napori su nedovoljni za zadovoljenje ove velike potrebe, a postignuti rezultati su neznatni. Kako ih je malo koji se vraćaju!PBZ 217.2

Mnoštvo ljudi teži za boljim životom, ali nemaju hrabrosti i odlučnosti da se otrgnu od moći navike. Oni se povlače pred naporom, borbom i neizbežnom žrtvom i njihov život je upropašćen i uništen. Ljudi sjajnih umova, ljudi najviših težnji i plemenitih snaga, osposobljenih prirodno i vaspitanjem da zauzmu položaje od poverenja i odgovornosti, na taj način, postaju poniženi i izgubljeni za ovaj i budući život.PBZ 217.3

Za oživljavanje hrabrosti svih onih koji žele da se poprave vodi se žučna borba. Mnogi celog života žanju žetvu svog sejanja zla u skrhanom telu i kolebljivoj volji, u narušenom razumu i oslabljenoj snazi duše. Koliko bi se više moglo učiniti da se u početku raspravljalo o zlu!PBZ 217.4

U velikoj meri ovaj posao počiva na roditeljima. Da je veća pažnja posvećena poučavanju roditelja kako da stvaraju navike i karakter svoje dece naporima uloženim u borbu protiv neumerenosti i drugih zala koji poput raka nagrizaju telo društva, ishod bi bio sto puta bolji. Navika, strašna sila i zlo, nalazi se u njihovoj moći da je učine silom za dobro. Oni treba da postupaju kao sa potokom na njegovom izvoru, na njima leži da ga pravilno usmere.PBZ 217.5

Roditelji mogu da polože temelj svojoj deci za zdrav, srećan život. Oni mogu da ih isprate iz svojih domova sa moralnom snagom da se odupru iskušenjima i sa hrabrošću i sposobnošću da se uspešno uhvate u koštac sa životnim problemima. Oni mogu da ih nadahnu za ostvarenje cilja, da razviju snagu, a svoj život uzdignu na čast Bogu i blagoslov svetu. Oni mogu da poravnaju staze za njihove noge, kroz sunčevu svetlost i sen, sve do slavnih nebeskih visina.PBZ 217.6

Polje rada jedne porodice prostire se izvan njenih članova. Hrišćanski dom treba da bude glavna pouka, očigledan prikaz savršenstva pravih životnih načela. Takav prikaz biće sila na dobro u svetu. Uticaj pravog doma na ljudska srca i život snažniji je od bilo koje propovedi. Kada mladi izađu iz takvog doma, oni prenose pouke koje su naučili. Uzvišenija načela života ulaze u druga domaćinstva, a uticaj koji uzdiže deluje u zajednici.PBZ 217.7

Postoje mnogi za koje svoj dom možemo da učinimo blagoslovom. Naši društveni susreti ne treba da se upravljaju prema propisima iz svetovnog običaja, već prema Hristovom duhu i učenju Njegove reči. Izrailjci su u sve svoje svetkovine uključivali siromašne, strance i Levite, koji su bili pomoćnici sveštenicima u Svetinji i verski učitelji i misionari. Oni su smatrani gostima naroda, pozvani da dele njegovo gostoprimstvo u svim prilikama društvenih i verskih radosti, i o kojima je trebalo da nežno brinu kada su bili bolesni ili u nevolji. Takvima kao što su bili ovi lju— di, treba da ukažemo gostoprimstvo u našim domovima. Koliko bi mnogo takvo gostoprimstvo moglo da obraduje i ohrabri bolničarkumisionarku ili profesora, majku koja nosi teret brige i teškog rada, ili slabog i ostarelog, koji su često lišeni doma i suočeni sa siromaštvom i mnogim obeshrabrenjima.PBZ 217.8

»Kad daješ obed ili večeru«, kaže Hristos, »ne zovi prijatelja svojih, ni braće svoje, ni rođaka svojih, ni suseda bogatih, da ne bi i oni tebe kada pozvali i vratili; nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe; i blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.« (Luka 14,1214)PBZ 218.1

To će biti gosti koji vam neće biti veliko opterećenje kad ih primite. Nećete imati potrebe da im priredite raskošnu i skupu gozbu. Nećete morati da načinite napor da se pokažete. Toplina pravog gostoljublja, mesto kraj vašeg kamina, mesto za vašom porodičnom trpezom, prednost da se podeli blagoslov molitvenog časa za mnoge od ovih biće kao mirna nebeska svetlost.PBZ 218.2

Naše saosećanje treba da prevaziđe granice našeg bića i ograde porodičnih zidova. To su dragocene prilike za one koji žele da od svog doma načine blagoslov za druge. Društveni uticaj je veličanstvena sila. Ako želimo, možemo da ga iskoristimo kao sredstvo za pomoć onima koji su oko nas.PBZ 218.3

Naši domovi treba da budu mesta za utočište za omladinu koja se nalazi u iskušenju. Mnogo je onih koji se nalaze na raskršću. Svaki uticaj, svaki utisak određuje izbor koji oblikuje njihovu sudbinu, kako sada, tako i u budućnosti. Zlo ih mami. Njegova pomoćna sredstva izgledaju sjajna i privlačna. Ona dobrodošlicom pozdravljaju svakoga. Svuda oko nas nalaze se mladi koji nemaju svoj dom, a i mnogi čiji domovi ne mogu da uzdižu i pomažu, pa su upućeni na zlo. Oni tonu u propast u samoj senci naših vrata.PBZ 218.4

Ovim mladima potrebna je ispružena ruka saosećanja. Ljubazne reči jednostavno izgovorene, male pažnje jednostavno poklonjene, odagnaće oblake iskušenja koji se skupljaju nad dušom. Pravi izraz nebeskog saučešća ima silu da otvori vrata srca kome je potreban miris reči sličnih Hristovim i jednostavan, nežan dodir duha Hristove ljubavi. Ako pokažemo zanimanje za mlade, ako ih pozovemo u svoje domove, i ako ih okružimo radosnim i korisnim uticajem, mnogi od njih rado će usmeriti svoje korake prema pravoj stazi.PBZ 219.1

DOM

Životne prilike