Široka osnova

Najuzvišenija od svih nauka je nauka o spasenju duša. Najveći posao kome ljudska bića mogu da teže je rad kojim mogu zadobiti ljude vodeći ih iz greha u svetost. Za izvršavanje ovog dela potrebno je postaviti široku osnovu. Potrebno je sveobuhvatno vaspitanje vaspitanje koje od roditelja i učitelja zahteva takvo razmišljanje i napor koji ne traži samo čisto prenošenje nauke. Potrebno je nešto više od obrazovanja uma. Vaspitanje nije potpuno ako se telo, um i srce podjednako ne vaspitavaju. Karakter mora da dobije pravilno sistematsko obučavanje za svoj najpotpuniji i najuzvišeniji razvoj. Sve sposobnosti uma i tela moraju da se razvijaju i pravilno vaspitavaju. Dužnost nalaže gajenje i vežbanje svake snage koja će doprineti povećanju broja uspešnih radnika za Boga.PBZ 247.4

Pravo vaspitanje obuhvata celo biće. Ono uči pravilnom usmeravanju čovekovog bića. Ono nam omogućava da najbolje iskoristimo mozak, kosti i mišiće, telo, um i srce. Umne sposobnosti, kao uzvišenija sila, treba da gospodare carstvom tela. Prirodne želje i strasti moraju dospeti pod nadzor savesti i duhovnih osećanja. Hristos stoji na čelu čovečanstva i Njegova je želja da nas u svojoj službi povede uzvišenim i svetim stazama čistote. Čudesnim delovanjem Njegove blagodati, treba da postanemo potpuni u Njemu.PBZ 247.5

Isus je stekao svoje vaspitanje u domu. Njegova majka je bila Njegov prvi ljudski učitelj. Sa njenih usana i iz proročkih svitaka, učio je nebeske pouke. Živeo je u skromnom domu i verno i radosno prihvatio svoj deo u nošenju kućnih tereta. On, koji je bio zapovednik Neba, bio je predusretljiv sluga i poslušan sin pun ljubavi. Izučio je zanat i svojim rukama radio u drvodeljskoj radionici sa Josifom. Hodao je ulicama malog grada u odelu običnog radnika, idući i vraćajući se sa svog skromnog posla.PBZ 247.6

Ljudi Njegovog doba cenili su vrednost stvari prema spoljašnjem izgledu. Vera je opadala u svojoj sili, ali se uzdizala u spoljašnjem sjaju. Vaspitači iz onog vremena pokušavali su da razmetanjem i hvalisanjem pribave poštovanje. Isusov život predstavljao je zato upadljivu suprotnost svemu ovome. Njegov život ukazivao je na bezvrednost onoga što su ljudi smatrali uzvišenom suštinom života. On nije tražio škole svoga vremena sa njihovim preuveličavanjem sitnica i umanjivanjem velikih stvari. On je dobio vaspitanje na izvoru koji je Nebo odredilo - iz korisnog rada, iz proučavanja Pisma, iz prirode i životnog iskustva, iz Božjih udžbenika, punih uputstava za sve koji posežu za njima svojim spremnim rukama, otvorenim očima i srcem koje razume.PBZ 248.1

»A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božja beše na njemu.« (Luka 2,41)PBZ 248.2

Ovako pripremljen, krenuo je na svoj posao šireći svakog trenutka u dodiru sa ljudima, uticaj blagoslova, silu preobražaja, kakvu svet nikada nije video.PBZ 248.3

«A ovo je život večni da poznaju
tebe jedinoga istinitoga Boga,i koga
si ti poslao Isusa Hrista.« Jovan 17,3.PBZ 248.4

Dete treba rano da nauči pouku o korisnosti. Čim se moć rasuđivanja dovoljno razvije, njemu treba poveriti izvršavanje dužnosti u domu. Dete treba podstaći da pokuša da pomogne ocu ili majci, da se ohrabri da se odrekne sebe i vlada sobom, da tuđu sreću i udobnost stavi iznad svojih, da pažljivo očekuje prilike da obraduje i pomogne svojoj braći, sestrama i drugovima i bude ljubazno prema starima, bolesnima i nesrećnima. Ukoliko u domu preovladava duh prave službe, utoliko će se potpunije razvijati u životu dece. Ona će naučiti da pronađu radost u službi i žrtvovanju za dobro drugih.PBZ 248.5