Izvor isceljenja
Spasitelj je svojim čudima otkrio silu koja neprekidno deluje, održava i leči čoveka. Iz dana u dan, iz časa u čas, od trenutka do trenutka, Bog nas preko prirodnih sredstava održava u životu, izgrađuje i obnavlja. Kad neki deo tela pretrpi povredu, postupak isceljivanja odmah otpočinje; prirodna sredstva počinju svoj rad na obnovi zdravija. Međutim, sila koja deluje preko ovih sredstava je Božja sila. Sve životodavne sile potiču od Njega. Kada se neko oporavi od bolesti, Bog je u stvari taj koji ga je iscelio.PBZ 58.1
Bolest, patnje i smrt delo su neprijateljske sile. Sotona uništava, a Bog obnavlja.PBZ 58.2
Reči izgovorene Izrailju i danas su istinite za one koji obnavljaju zdravlje tela ili duše. »Jer sam ja Gospod, lekar tvoj.« (2. Mojsijeva 15,26)PBZ 58.3
Božja želja za svako ljudsko biće izražena je rečima: »Ljubazni, molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro.« (3. Jovanova 2)PBZ 58.4
On je taj koji »prašta sve grehe i isceijuje sve bolesti tvoje; izbavlja od groba život tvoj, venčava te dobrotom i milošću.« (Psalam 103,3.4)PBZ 58.5
Kada je izlečio bolest, Isus je opomenuo mnoge koji su bili bolesni: »Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore.« (Jovan 5,14) Tako ih je On učio da su na sebe navukli bolest prestupanjem Božjih zakona, a da se zdravlje može sačuvati samo poslušnošću.PBZ 58.6
Lekar treba da poučava svoje bolesnike kako da sarađuju sa Bogom u delu obnove. Lekar neprekidno i sve bolje shvata činjenicu da je bolest ishod greha. On zna da su zakoni prirode, kao i Deset zapovesti, božanski i da samo poslušnošću njima zdravlje može da se obnovi i sačuva. On u mnogim patnicima vidi delovanje štetnih navika; oni mogu da ozdrave ako bi učinili sve što mogu za svoju ličnu obnovu. Potrebno je da ih neko pouči da svaka navika koja razara telesne, umne i duhovne snage predstavlja greh, a da se zdravlje obezbeđuje poslušnošću zakonima koje je Bog ustanovio za dobro celog čovečanstva.PBZ 58.7
Lekar treba da poučava svoje bolesnike kako da sarađuju sa Bogom u delu obnove. Lekar neprekidno i sve više shvata činjenicu da je bolest ishod greha. On zna da su zakoni prirode, kao i Deset zapovesti, božanski i da samo poslušnošću njima može da obnovi i sačuva zdravlje. On u mnogim patnicima vidi delovanje štetnih navika, koji bi ozdravili ako bi učinili ono što mogu za svoju ličnu obnovu. Potrebno je da ih neko pouči da svaka navika koja razara telesne, umne i duhovne snage predstavlja greh, a da se zdravlje obezbeđuje poslušnošću zakonima koje je Bog ustanovio za dobro ceiog čovečanstva.PBZ 58.8
Kada neki lekar uoči da bolesnik koji pati od neke bolesti, koja je izazvana nepravilnim jelom ili pićem ili drugim rđavim navikama, zanemari da mu to kaže, on nanosi štetu svom bližnjem. Pijanice i oni koji su se predali razvra tu, pozivaju lekara da jasno i određe no izjavi da su patnje posledica greha. Oni koji razumeju životna načela, ozbiljno će se truditi u borbi protiv uzroka bolesti. Da li lekar može da sačuva svoj mir dok gleda neprekidnu borbu sa bolom i stalno radi na otklanjanju patnji? Da li je on dobar i milostiv, ako ne uči da je potpuna umerenost lek protiv bolesti?PBZ 58.9
Put Božjih zakona je put života. Bog je uspostavio prirodne zakone, ali Njegovi zakoni nisu tiranski zahtev. Svako »nemoj« bilo u fizičkom ili moralnom zakonu, obuhvata i jedno obećanje. Ako ga poslušamo, blagoslov će nas pratiti na svakom koraku. Bog nas nikada ne primorava da činimo ono što je pravo, ali On želi da nas spase od zla i da nas povede dobru.PBZ 59.1
Obratimo pažnju na zakone kojima je poučavan Izrailj. Bog im je dao odredena uputstva koja su se odnosila na njihove životne navike. On im je obja vio zakone koji su bili povezani sa duhovnim blagostanjem. Poslušnost njima uslov je Njegovog obećanja: »Ukloniće od tebe Gospod svaku bolest« (5. Moj sijeva 7,15); »Privijte srce svoje k svim rečima koje vam ja danas zasvedočavam«; »Jer su život onima koji ih nala ze i zdravlje svemu telu njihovu.« (5. Mojsijeva 32,46; Priče 4,22)PBZ 59.2
Bog želi da dostignemo uzor savršenstva koje nam je omogućeno Hristovim darom. On nas poziva da izaberemo pravu stranu, da se povežemo sa nebeskim silama i usvojimo načela koja će u nama obnoviti božanski lik. U svojoj pisanoj reči i velikoj knjizi prirode, otkriveno je načelo života. Naš posao je da upoznamo ova načela i u poslušnosti sarađujemo s Njim u obnovi zdravlja tela i duše.PBZ 59.3
Ljudi treba da nauče da celoviti blagoslovi poslušnosti mogu da postanu njihovi jedino ako prime Hristovu blagodat. Njegova blagodat daće snagu čoveku da posluša Božji zakon. Ona će ga osposobiti da pobedi robovanje rđavim navikama. To je jedina sila koja može da ga učini postojanim i koja ga može zadržati na pravoj stazi.PBZ 59.4
Kada Jevanđelje u svojoj čistoti i sili bude usvojeno, ono postaje lek za bolesti koje potiču iz greha. Sunce pravde se rada i »zdravlje će biti na zracima njegovim«. (Malahija 4,2) Sve što ovaj svet pruža ne može da izleči slomljeno srce, da mir duši, otkloni brigu ili odagna bolest. Slava, genijalnost, stvaralački dar, obdarenost sve je bespomoćno kada treba utešiti ožalošćeno srce ili obnoviti opustošen život. Božji život u duši jedina je čovekova nada.PBZ 59.5
Ljubav koju Hristos širi celim bićem je životodavna sila. Svaki životni deo mozak, srce, živce ona dodiruje isceljenjem. Ona pokreće na rad najuzvišenije snage bića. Ona oslobađa dušu krivice i žalosti, brige i staranja koji potkopavaju životne snage. Sa njom dolaze vedrina i mirnoća. Ona usađuje u dušu radost koju ništa ovozemaljsko ne može da uništi radost u Svetom Duhu, radost koja donosi zdravlje i život. Recept za isceljenje telesnih, umnih i duhovnih bolesti su reči našeg Spasitelja »Hodite k meni. ... ja ću vas odmoriti«. (Matej 11,28) Iako su ljudi sami na sebe navukli patnje zato što su grešili, On ih posmatra sa sažaljenjem. U Njemu oni mogu da nađu pomoć. On će učiniti velike poduhvate za one koji se pouzdaju u Njega.PBZ 59.6
Iako je greh vekovima utvrđivao svo ju vlast nad čovečanstvom, iako je sotona, lažju i lukavstvom, bacio mračnu senku svog tumačenja Božje reči i naveo ljude da posumnjaju u Njegovu dobrotu, ipak Očeva milost nije prestala da teče bogatim potocima prema Zemlji. Kada bi ljudska bića, ceneći božanske darove, otvorila prozore svoje duše prema Nebu, tada bi potekla neizmerna isceljujuća sila.PBZ 60.1
Lekar koji želi da postane koristan Isusov saradnik, trudiće se da postane uspešan u svakoj grani svoga rada. On će marljivo proučavati, da bude dobro osposobljen za svoje odgovorno zvanje i neprekidno nastojati da postigne viši cilj, stićući veće znanje, bolju spremnost, dublje razumevanje. Svaki lekar treba da shvati da onaj koji slabo i neuspešno vrši službu, ne samo što nanosi štetu bolesnima, već čini nepravdu i svojim kolegama lekarima. Lekar koji se zadovoljava niskim merilom veštine i znanja ne omalovažava samo lekarsko zvanje, već obešćašćuje Hrista, Glavnog Lekara.PBZ 60.2
Oni koji zaključe da nisu sposobni za lekarsku službu, treba da izaberu neko drugo zanimanje. oni koji se dobro snalaze u staranju za bolesnike, ali čije su obrazovanje i medicinske kvalifikacije ograničene, dobro će učiniti ako se prihvate skromnijih grana u Delu, služeći verno kao bolničari. Služeći bolesnicima pod nadzorom iskusnih lekara oni mogu stalno da uče i koristeći svaku priliku za sticanje znanja, vremenom mogu postati potpuno osposobljeni za lekarski rad. Neka mlađi lekari »kao saradnici« zajedno sa Njim (Glavnim Lekarom) ... »ne primite uzalud blagodat Božju... nikakvo ni u čemu ne dajte spoticaje, da se služba (bolesnima) ne kudi; nego u svemu pokažite se kao sluge Božje«. (2. Korinćanima 6,14) Božji cilj sa nama je da stal no napredujemo. Pravi lekarmisionar biće lekar opšte prakse koji stalno napreduje u toj veštini. Treba pomoći obdarene lekarehrišćane koji imaju visoku stručnu spremu i ohrabriti ih da se zaposle u Božjoj službi na mestima na kojima mogu da vaspitavaju i poučavaju druge da postanu lekarimisionari.PBZ 60.3
Za svoju dušu, lekar treba da prikupi svetlost Božje reči. On treba stalno da raste u milosti. Religija u njegovom životu treba da bude samo jedan uticaj između ostalih. Ona treba da bude uticaj koji će gospodariti nad svima dru- gima. On treba da radi rukovođen uzvišenim, svetim pobudama, pobudama koje su postale silne zato što dolaze od Onoga koji je dao svoj život da bi nas darovao silom da pobedimo zlo.PBZ 60.4
Ako lekar verno i marljivo nastoji da postane uspešan u svojoj struci, ako se posveti službi Hristu i odvoji vreme da ispita svoje srce, shvatiće kako može da otkrije tajne svog svetog zvanja. On može tako da se pouči poslušnosti i tako da vaspita sebe da svi koji se nalaze nadomak njegovom uticaju mogu da vide izvrsnost njegovog vaspitanja i mudrost koju je stekao čovek povezan sa Bogom mudrosti i sile.PBZ 61.1
Ni u jednom drugom poslu nije potrebno prisnije prijateljstvo sa Hristom, nego što je to potrebno u lekarskom radu. Onaj koji želi da pravilno izvrši dužnost lekara, svakog dana i svakog časa mora da živi hrišćanskim životom. Život bolesnika nalazi se u rukama lekara. Jedna nemarna dijagnoza, jedan pogrešan recept u kritičnom slučaju ili jedan nestručan pokret ruke prilikom neke operacije, čak neznatan, i život može biti žrtvovan, čovek odgurnut u večni počinak. Kakve svečane misli! Koliko je važno da lekar uvek bude pod nadzorom božanskog Lekara!PBZ 61.2
Spasitelj je voljan da pomogne svima koji Ga mole za mudrost i čistotu mi sli. Kome je potrebno više mudrosti i čistote misli ako ne lekaru, od čije odluke tako mnogo zavisi? Neka onaj koji pokušava da produži život gleda verom u Hrista da bi On upravljao svakim njegovim pokretom. Spasitelj će mu dati istančano razumevanje i veštinu u radu sa teškim slučajevima.PBZ 61.3
Onima koji neguju bolesnike pružaju se divne prilike. Neka u svemu što lekar čini da bolesnika vrati u život, shvate da lekar pokušava da im pomogne da u suzbijanju bolesti sarađuju sa Bogom. Podstaknite ih da razmišljaju da na svakom koraku, preduzetom u skladu sa Božjim zakonima, mogu očeki vati pomoć božanske sile.PBZ 61.4
Bolesni i oni koji pate imaće mnogo više poverenja u lekara za koga su uvereni da se boji Boga i da Ga vidi. Oni se oslanjaju na njegove reči. Oni ima ju izvesno osećanje sigurnosti u prisustvu i radu tog lekara.PBZ 61.5
Poznajući Gospoda Isusa, mladi lekarhrišćanin ima prednost da u molitvi zatraži Njegovu prisutnost u bolesničkoj sobi. Pre početka teške operacije, neka lekar zatraži pomoć od Velikog Lekara. Neka uveri bolesnika da Bog sigurno može da ga provede kroz teško iskušenje, da je On u svakom trenutku nevo lje sigurno pribežište onima koji se uzdaju u Njega. Lekar koji to ne može da učini, gubi slučaj za slučajem koji bi inače mogao biti spasen. Kada bi znao da izgovara reči koje bi nadahnjivale verom u saosećajnog Spasitelja, koji oseća svaki bolni damar, ako zna da u molitvi Njemu iznese potrebe duše, kriza će češće biti srećno prebrođena.PBZ 61.6
Jedino Onaj koji čita srca može da zna sa kakvim drhtanjem i strahom mnogi bolesnici pristaju na operaciju vođenu rukom hirurga. Oni shvataju opasnost u kojoj su se našli. Iako mogu da imaju poverenja u veštinu hirurga, oni znaju da ona nije nepogrešiva. Međutim, kada vide lekara, kako pognut na molitvi, traži pomoć od Boga, oni se ispunjavaju poverenjem. Zahvalnost i poverenje otvaraju srce isceljujućoj Božjoj sili, snage celog bića oživljavaju i životne snage pobeđuju.PBZ 61.7
Spasiteljevo prisustvo za lekara je činilac snage. Odgovornosti i mogućnosti njegovog posla često ispune strahom njegov duh. Grozničavost neizvesnosti i strah mogu doprineti nesigurnosti ruke. Međutim, čvrsto obećanje da je božanski Savetnik pored njega, da ga vodi i podržava, daje spokojstvo i hrabrost. Hristov dodir preko ruke hirurga donosi život, spokojstvo, poverenje i snagu.PBZ 62.1
Kada je kriza srećno prebrođena i kada je uspeh očigledan, nekoliko trenutaka zajedno sa bolesnikom treba provesti u molitvi. Izrazite svoju zahvalnost za život koji je pošteđen. Kada bolesnik izlije reči zahvalnosti lekaru, neka hvalu i zahvalnost upute Bogu. Recite bolesniku da je njegov život sačuvan zato što ga je zaštitio nebeski Lekar.PBZ 62.2
Lekar koji se tako ponaša, svog bolesnika vodi Onome od koga zavisi njegov život, Onome koji može sigurno spasti sve koji dolaze k Njemu.PBZ 62.3
Duboku čežnju za duše treba uneti u lekarskomisionski rad. Lekaru, kao i propovedniku Jevanđelja, poverena je najuzvišenija dužnost koja je ikada poverena čoveku. Svakom lekaru, bez obzira da li to shvata ili ne, poverena je briga za spasenje duša.PBZ 62.4
U svom poslu vezanom za bolest i smrt, lekari često gube iz vida svečanu stvarnost budućeg života. U svojim ozbiljnim naporima da spreče pogibao tela, oni zaboravljaju na pogibao duše. Neko kome su oni služili možda nije ostao u životu. Poslednje životne mogućnosti isklizle su mu iz ruke. Ovu dušu lekar će morati ponovo da sret ne pred Hristovim sudskim prestolom.PBZ 62.5
Cesto gubimo najdragocenije blagoslove zato što propuštamo da izgovorimo reč u pravo vreme. Ako se ne obrati pažnja, zlatna prilika biće izgubljena. Pored bolesnikovog kreveta ne sme se izgovoriti nijedna reč prepirke koja je u vezi sa veroispovešću. Bolesniku treba ukazati na Onoga koji je voljan da spase sve koji u veri dolaze k Njemu. Trudite se da ozbiljno i nežno pomognete duši koja lebdi između života i smrti.PBZ 62.6
Lekar koji zna da je Hristos njegov lični Spasitelj, zato što je i sam stigao do Utočišta, zna kako treba da postupa sa dušama opterećenim strahom, ko je nose krivicu i koje su ranjene grehom, a obraćaju mu se za pomoć. On može da odgovori na pitanje koje glasi: »Šta da činim da budem spasen?« On može da iznese vest o Spasiteljevoj ljubavi.PBZ 62.7
On iz iskustva može da govori o sili pokajanja i vere. Jednostavnim, ozbiljnim rečima može u molitvi da iznese Bogu potrebe duše i može da ohrabri bolesnika da je takođe traži i primi od saosećajnog Spasitelja. Kada tako služi pored bolesničke postelje, trudeći se da izgovori reči koje će pomoći i utešiti, Gospod će raditi sa njim i preko njega. Kada je bolesnikov um upravljen prema Spasitelju, njegovo srce ispuniće Hristov mir i duhovno zdravlje koje dolazi do njega, služi kao Božja ruka koja pomaže i obnavlja telesno zdravlje.PBZ 62.8
Lekar će prilikom lečenja bolesnika, često imati priliku da služi prijateljima unesrećenog. Dok bde pored bolesničkog kreveta, osećajući se nemoćnima da spreče bol, njihova srca omekšavaju. Lekam često bude iskazan bol koji se krije od ostalih. Tada je prilika da se ovi ljudi koji pate upute na Onoga, koji je pozvao umorne i natovarene da dođu Njemu. Molitva često može biti izgovorena za njih i sa njima, u kojoj će biti iznesene njihove potrebe Iscelitelju svih patnji, Tešitelju u svim žalostima.PBZ 62.9