(Б) Зависност и независност у радним односима

Ум једног човека. — Грешка је када људе научимо да верују како Христови сарадници не треба да учине ниједан потез пре него што своју ствар изнесу пред одређену одговорну особу. Људе не смемо учити да гледају у људе као у Бога. Иако је заједничко саветовање и јединство деловања међу сарадницима потребно, ум једнога човека и суд једнога човека не сме постати владајућа сила. (RH, 7. августа 1894)УКЛ 223.3

Напредовање у делотворности. — Бог влада својим народом и Он ће оне који Му предају свој ум научити како да га користе. Када буду знали да користе радне способности свога ума, они ће напредовати у својој делотворности. Божје наслеђе састоји се од великих и малих судова, од којих сваки има свој посао. Ум једнога човека или умове двојице или тројице не треба прихватати као поуздане, као сигурне предводнике за све. Сви треба да гледате у Бога уздајући се у Њега и потпуно верујући у Његову силу. Ставите на себе Христов јарам, а не човечији, јер људи немају силу којом би вас сачували од пада. (Lt 88, 1896)УКЛ 223.4

Савет једном вођи. — Ти се мораш ослонити на Бога. Не допусти да други људи уливају свој ум у твој. Не допусти им да те својим уверавањима поведу на лажне стазе. Ослони се потпуно на Онога који каже: »Нећу те оставити; нити ћу од тебе одступити.« (Јеврејима 13,5; Lt 92, 1903)УКЛ 224.1

Ослањање на Бога јача поверење. — Кад људи престану да се уздају у људе, када Бог постане њихова делотворност и успех, тада ће се резвити и више међусобног поверења. Наша вера у Бога углавном је преслаба и наше поверење једних у друге преслабо. (SpT Series A, бр. 3, стр. 48, 1895; ТМ 214)УКЛ 224.2

Ослањање на себе води у кушњу. — Соломун је искреном молитвом и ослањањем на Бога стекао мудрост која је изазивала чуђење и дивљење света. Међутим, када се одвојио од Извора своје снаге, и када је, ослањајући се на себе, пошао даље, пао је као жртва искушења. У тим тренуцима чудесне способности дароване најмудријем од свих владара само су допринеле да постане још успешниј е оруђе у рукама непријатеља душа. (Велика борба, 509; 1911)УКЛ 224.3

Ослањање на друге може значити незрелост. — Људи који би у свакој кризи требало да буду верни као магнетна игла полу, постали су безуспешни покушавајући да се заштите од критика и одговорности за неуспехе. Људи дивовских умова права су новорођенчад у дисциплини, јер су кукавице када ваља узети и носити одговорности које им припадају. Они занемарују озбиљност делотворности. Они су се предуго ослањали на човека који је планирао за њих и мислио уместо њих, а сами су били врло способни за то у интересу Божјег дела. Умне недостатке срећемо свуда.УКЛ 224.4

Људи који другима препуштају да планирају и мисле за њих нису потпуно развијени. Када би их неко оставио да сами планирају за себе, они би се показали као оштроумни и прецизни у прорачунима. Али када би такав посао радили у оквиру Божјег дела, за њих би то било нешто сасвим другачије јер би ту способност тада готово потпуно изгубили. Они за свет радо остају ненадлежни и неуспешни, сматрајући да други морају планирати и мислити за њих. Изгледа да су неки људи крајње немоћни да себи прокрче пут. Да ли мора тако бити, да други за њих планирају, размишљају; да буду њихов ум и расуђивање? Бог се стиди таквих војника. Он није прослављен ниједном њиховом активношћу у Његовом делу ако се понашају као машине. (3Т 495.496; 1875)УКЛ 224.5

Потребни су независни људи. — Потребни су независни људи, марљиви и амбициозни, а не људи на које се може утицати као на стакларски кит. Они који траже да им се посао потпуно припреми, пре него што га добију, који траже одређену количину посла и одређену плату и који хоће да се све прецизно уклапа без прилагођавања или поуке, нису људи које Бог позива да раде у Његовом делу. Човек који није у стању да своје способности прилагоди готово сваком месту, ако то тражи потреба, није радник за ово време.УКЛ 225.1

Људи које Бог жели да укључи у своје дело нису млитави нити без снаге, без мишића или моралне енергије у карактеру. Једино се непрекидним и истрајним радом људи могу научити да носе део одговорности у Божјем делу. Такви људи не треба да се разочарају, ако су околности и околина потпуно неповољни. Од свог циља не треба да дигну руке као од потпуног промашаја, све док не буду осведочени да не могу обавити значајан посао на славу Богу и за добро душа. (3Т 496, 1875)УКЛ 225.2

Непосвећена независност ниче из корена себичности. — Негативности самоуздизања и непосвећене независности, које у највећој мери ометају наше корисне способности и које ће, ако их не савладамо значити нашу пропаст, ничу из корена себичности. »Саветујте се«, била је порука коју ми је стално понављао Божји анђео. Утичући на суд једног човека, сотона ће можда покушати да завлада приликама на начин да служе њему. Он ће можда успети да заведе умове две особе; али кад се саветује више њих, сигурност постаје већа. Сваки план, сваки предлог биће подробније поучен, сваки корак помније испитан. У таквим условима биће мање опасности од пренагљености и погрешних потеза који би унели збрку, недоумице и пораз. (5Т 29.30, 1882)УКЛ 225.3