(Г) Морална независност
Закон узајамне зависности. — Сви смо заједнички уткани у велико ткање човечанства и све што чинимо да унапредимо и уздигнемо друге, враћа нам се као благослов. Закон међузависности односи се на све друштвене слојеве. Сиромашнији не зависе од богатих ништа више него што богати зависе од сиромашних. Док једна класа тражи удео Божјег благослова од својих богатијих суседа, други не могу без верне службе, снаге ума, костију и мишића, што је иметак сиромашнијих. (Стварње, патријарси и пророци, 535; 1890)УКЛ 226.5
Дужни смо следити своја верска уверења. — Сотона има много начина којима се служи да уз помоћ људског утицаја зароби своје жртве. Он привлачи многе људе на своју страну везујући их свиленим нитима наклоности према онима који су непријатељи Христовог крста. Без обзира на врсту тих веза, можда родитељских, синовских, брачних или друштвених, последице су увек исте, јер се противници истине служе својом моћи да завладају савешћу, а душе које се налазе под њиховом влашћу немају довољно храбрости или самосталности да послушају своја уверења о дужности. (Велика борба, 597; 1911)УКЛ 227.1
Гушење личног расуђивања. — Иако су им и разум и савест осведочени, ове заведене душе не усуђују се да мисле другачиј е од свог проповедника, и тако њихово расуђивање, њихови вечни интереси, падају као жртва неверовања, охолости и предрасуда других. (Велика борба, 597; 1911)УКЛ 227.2
Независно заступати оно што је право. — Да би се неко издигао изнад верских стандарда хришћанског света, он мора да располаже храброшћу и независношћу. Такве особе не иду за Спаситељевим примером самоодрицања; оне се не жртвују, већ се непрестано труде да избегну крст за који је Христос рекао да је знак учеништва. (5Т 78, 1882)УКЛ 227.3
Морална независност у супротстављању свету. — Морална независност биће сасвим на месту када се супротстављамо свету. Ми ћемо се потпуним прихватањем Божје воље наћи на повољном месту с којег ћемо увидети потребу одлучног одвајања од световних обичаја и навика. Своја мерила не смемо издићи само мало изнад световних; напротив, та црта раздвајања треба да буде потпуно видљива. (RH, 9. јануар 1894; FE 289)УКЛ 227.4
Морална независност као врлина. — Наша једина сигурност јесте да стојимо као Божји изабрани народ. Ми не смемо попустити ниједан педаљ пред обичајима и модним диктатима овог изопаченог света, већ треба да се држимо своје моралне независности не склапајући никакве нагодбе с његовим поквареним и идолопоклоничким обичајима. (5Т 78, 1882)УКЛ 227.5